Hormuški moreuz menja globalna tržišta

Globalna tržišta ulaze u novu fazu napetosti u kojoj se tradicionalni odnosi između klasa imovine počinju menjati. Poslednjih dana pojavio se splet faktora – rast cena energije, uporno visoke kamatne stope i rastuća neizvesnost u vezi sa ključnim trgovinskim rutama – koji imaju potencijal da utiču na globalnu ekonomiju daleko izvan okvira regionalnih sukoba.

U centru pažnje nalazi se Hormuški moreuz – najvažniji energetski koridor na svetu, kroz koji prolazi značajan deo svetske nafte, tečnog prirodnog gasa i strateških sirovina. Prema rečima Georgija Hristova, osnivača i izvršnog direktora kompanije Tavex, situacija u toj oblasti ima sve preduslove da postane dugoročan ekonomski faktor.

„Realnost je da je malo verovatno da će Hormuški moreuz biti ponovo otvoren u skorijem periodu. Moja analiza pokazuje da Iran ima veće izglede da dobije rat i preuzme kontrolu nad moreuzom“, izjavio je Hristov.

Prema njegovim rečima, očekivanja o brzom razrešenju nisu realna, jer su interesi glavnih aktera – Sjedinjenih Američkih Država, Irana i Izraela – suštinski različiti. „Nijedan sukob na Bliskom istoku nije rešen onako brzo kako neki očekuju. To znači da će trenutna situacija trajati duže i imati značajniji ekonomski uticaj“, dodao je.

Hristov naglašava da je priroda ovog sukoba ekonomska, a ne isključivo vojna i smatra da se rat ne vodi samo oružjem, već da je to u suštini ekonomska borba koja utiče na celokupnu globalnu ekonomiju. Prema njegovim navodima, oko 30% tečnog prirodnog gasa, blizu 30% azotnih đubriva, kao i značajan deo drugih ključnih sirovina povezanih sa energijom, hranom i industrijom prolazi ovom rutom, što svaki poremećaj čini faktorom sa globalnim posledicama.

Ova dinamika se već odražava na finansijskim tržištima. Rast cena nafte podstiče inflaciona očekivanja i povećava verovatnoću da će kamatne stope ostati povišene duže vreme. To je trenutno ključni pokretač kretanja cena imovine.

U takvom okruženju, plemeniti metali reaguju složenije nego u ranijim periodima geopolitičkih tenzija. Cena investicionog zlata oscilira oko približno 4.800 dolara po unci i ostaje pod pritiskom snažnog američkog dolara i povišenih prinosa na obveznice. To ukazuje da tržište više nije vođeno isključivo potražnjom za sigurnošću, već širim skupom makroekonomskih faktora. Srebro prati sličan, ali volatilniji trend, snažnije reagujući na promene u ekonomskim očekivanjima zbog svoje veće zavisnosti od industrijske tražnje.

Istovremeno, dolazi do dublje promene u fizičkoj potražnji za plemenitim metalima. U Indiji, jednom od ključnih svetskih tržišta fizičkog zlata, tradicionalna tražnja za zlatnim nakitom slabi zbog visokih cena, dok interesovanje za investicione proizvode – poluge i kovanice – ostaje stabilno. Kupci se sve češće opredeljuju za manje, ali učestalije kupovine, što ukazuje na pomeranje u ponašanju sa potrošnje ka dugoročnom očuvanju vrednosti.

Posmatrano u celini, ovi trendovi ukazuju na širu sliku. Tržišta postaju manje reaktivna na pojedinačne događaje, a sve više pod uticajem međudejstva geopolitike, energetskih tokova i monetarne politike. U tom kontekstu, plemeniti metali ne gube na značaju, ali se njihova uloga menja – od kratkoročne reakcije na rizik ka strateškom instrumentu u okruženju produžene ekonomske neizvesnosti.