Federalne rezerve ne poseduju zlato

Federalne rezerve ili sistem Saveznih rezervi predstavlja centralnu banku Sjedinjenih Američkih Država. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, SAD poseduju ukupno 8133 tone zlata. Međutim, u poređenju sa drugim centralnim bankama, sav taj zlatni kapital nije u vlasništvu Saveznih rezervi.

U ovom članku ću govoriti o tome kako je sistem Saveznih rezervi izgubio svoje zlatne rezerve pre devet decenija i kako je novac postao još više korumpiran.

Glavna ideja ovog članka dolazi iz članka koji su napisali Paul H. Kupic i Alex J. Polok, koji možete pronaći ovde. Predstaviću osnovnu ideju iz članka, ali toplo preporučujem svima da ga pročitaju.

Devalvacija dolara

Zlatni zakon iz 1900. godine utvrdio je cenu zlata na 20,67 američkih dolara po trojskoj unci. Ovo je omogućilo da dolar bude vezan za dobra stvarne vrednosti i sprečava prekomerno stvaranje novca i kredita ni iz čega.

Međutim, kako je Velika depresija trajala od 1929. godine, promenilo se mišljenje o tome koliko brzo novac treba da se stvara. U aprilu 1933. godine, novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Franklin D. Ruzvelt, izdao je izvršnu naredbu. Ova naredba je zabranila svim američkim građanima – i pojedincima i institucijama – da poseduju zlato u monetarne i investicione svrhe. Takođe je zahtevala da građani predaju svoje zlato Federalnim rezervama.

Takođe 1933. godine, američki Kongres je usvojio Zakon o hitnoj hipotekarnoj pomoći farmama. Ovaj zakon je naveo da predsednik ima pravo da devalvira nacionalnu valutu – američki dolar – za najviše 50%. Naravno, Roosevelt nije čekao predugo.

Samo godinu dana kasnije, usvojen je Zakon o zlatnim rezervama, koji je dodatno ojačao obavezu Amerikanaca (ovaj put uključujući i Savezne rezerve) da predaju sve svoje zlato Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država. Cena koju su građani dobili za zlato bila je 35 dolara po trojskoj unci. Tako su dolari iz 1934. godine vredeli samo 59% dolara izdanih 1933. godine.

Više moći za Ministarstvo finansija

Kako je Saveznički sistem morao da preda svoje zlatne rezerve Ministarstvu finansija, dobio je “zlatne sertifikate”. Čak i danas, ovi zlatni sertifikati su na bilansu Federalnih rezervi, i kako oni izjavljuju:

Zlatni sertifikati ne daju Federalnim rezervama pravo da otkupi sertifikate za zlato.

Nominalna vrednost ovih sertifikata bila je jednaka centralno utvrđenoj ceni zlata. Tako su 1934. godine bili ocenjeni na 20,67 dolara po trojskoj unci. Nakon devalvacije američkog dolara, bili su vredni 35 dolara po unci zlata. Od 1973. godine, zlatni sertifikati su procenjeni na 42,22 dolara po trojskoj unci zlata.

Međutim, predaja zlatnih rezervi Ministarstvu finansija nije bila jedini način na koji je ono steklo više moći. Zakon o zlatnim rezervama iz 1934. godine takođe je ustanovio fond od 2 milijarde dolara, koji je Ministarstvo finansija moglo koristiti po svom nahođenju, kako bi kupovalo i prodavalo zlato, kao i da interveniše na deviznom tržištu u cilju utvrđivanja cene američkog dolara u odnosu na druge valute. Problem je u tome što su ove aktivnosti bile u nadležnosti Federalnih rezervi. Ipak, Ministarstvo finansija gotovo nikada nije tražilo mišljenje zvaničnika Federalnih rezervi u vezi sa njihovim operacijama na otvorenom tržištu.

Tako je dolar postao korumpiran

Prema Grešamovom zakonu, „loš novac istiskuje dobar novac“. Ovo se odnosi na korumpirani novac, koji ulazi u monetarni sistem, i uvek je favorizovan u odnosu na čvrstu valutu.

Ali šta znači korumpirani novac? To je novac koji može lako da se stvori. To je novac koji nema unutrašnju vrednost. Ovo se dešava zato što iluzija rasta – putem rasta novca i kredita – tera ljude da veruju da su u boljoj situaciji. Međutim, više novca znači samo više inflacije.

Zbog toga je Milton Fridman, dobitnik Nobelove nagrade, uporedio inflaciju sa alkoholizmom. Dobri efekti dolaze prvo, a loši kasnije.

Trenutno, sve valute u svetu su korumpirane. One su samo komadići obveznica koje izdaju vlade. Vlade su takođe one koje nameću da koristimo i prihvatamo ove komadiće papira kao valutu. Međutim, one su samo to – korumpirani komadići papira, bez ikakve vrednosti.