Ekonomija Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE): Istorija, Principi i Razvoj

Ujedinjeni Arapski Emirati su pre samo pola veka bili nepoznati većini sveta, beduinska plemena koja su živela teškim životom u pustinji – danas su se transformisali u ekonomsku silu. 

Njihovi gradovi Dubai i Abu Dabi postali su sinonim za bogatstvo i luksuz, turizam cveta, a hiljade ljudi migrira u ovu zemlju dok se vrši diverzifikacija ekonomije.  

Kako su Emirati postigli ovaj neverovatan rast u samo dve generacije? Da li je sve bilo zasnovano na nafti? Ili postoji nešto više? 

Hajde da saznamo.  

Uvod u ekonomiju Ujedinjenih Arapskih Emirata  

Danas Ujedinjeni Arapski Emirati imaju impresivnu ekonomiju.

Evo nekih brojki iz 2025. godine koje to ilustruju:  

• BDP: 570 milijardi USD  
• Populacija: 9,4 miliona  
• BDP po stanovniku: 51.290$  

A za poređenje, evo istih brojki od pre samo 55 godina:  

• BDP: 686 miliona USD  
• Populacija: 286 hiljada  
• BDP po stanovniku: 2.400$  

Za samo 55 godina ekonomija je porasla više od 800 puta u odnosu na početni nivo. Danas ovaj BDP po stanovniku svrstava UAE među 20 najbogatijih nacija na svetu, dok ih Svetska banka po paritetu kupovne moći po stanovniku svrstava na 8. mesto u svetu.  

Ovaj rast i procvat su bili pokrenuti naftom, ali trajni rast rezultat je napora na diverzifikaciji, poslovne regulative, očuvanja bogatstva, niskih poreza i mnogo toga drugog. 

Istorijski pregled ekonomije UAE pre nafte

Ali pre nego što pređemo na modernu ekonomiju Ujedinjenih Arapskih Emirata, hajde da prvo pogledamo odakle su krenuli, kako bismo zaista shvatili obim ovog rasta. 

Ekonomija pre nafte: Trgovina, pomorstvo i beduinsko nasleđe  

Pre nezavisnosti, Emirati su bili poznati kao “Trucial States” (Zemlje primirja), dobili su ovo ime zbog primirja potpisanog sa Britancima 1820. godine, kojeg su se svi Emirati pridržavali.   

Između Britanskog carstva i ovih zemalja formiran je buran, ali obostrano koristan odnos. Britanci su ih držali u statusu protektorata, što znači da su spoljnu politiku i vojne odnose obavljali Britanci, dok su Emirati imali autonomnu samoupravu pod svojim šeicima.  

Ovaj odnos je formiran jer su Britanci smatrali da je neophodno kontrolisati Hormuški moreuz, kako bi zaštitili trgovinu i svoje brodove koji su prolazili noseći robu kroz široka trgovinska čvorišta bivšeg carstva. Zauzvrat su Emirati dobili zaštitu od Britanaca od drugih sila koje bi mogle pokušati da zauzmu delove njihove teritorije.  

Trgovina biserima i rana ekonomija  

U to vreme (1820-1950-te) Emirati su imali plemensku federaciju različitih šeikova, a ekonomija je u potpunosti zavisila od trgovine biserima, ribolova i pomorstva.  

Arapski ronioci za bisere vrlo brzo su se integrisali u širu ekonomiju Britanskog carstva, ekonomija UAE bila je povezana sa onom kolonijalne Indije.  

Emirati su brzo počeli da izvoze ogromne količine bisera u Indiju, gde je Mumbai postao svetska prestonica bisera. Tačne brojke je teško pronaći, ali neke procene govore da je blizu 10 miliona bisera godišnje izvoženo samo u Mumbai, tokom kasnog 19. veka.  

Procena godišnjeg prihoda od ove trgovine oko 1900. godine bila je između 1 milion – 2 miliona britanskih funti, što je jednako desetinama miliona funti danas, prilagođeno inflaciji.  

Pored Indije, koja je bila glavno tržište, biseri iz zaliva stizali su do obala Evrope, Irana, Istanbula i mnogih drugih mesta. Odraz ove međunarodne trgovine može se videti u različitim valutama koje su korišćene u zalivu u to vreme. Primarna valuta za trgovinu bila je indijska rupija koju su kovali Britanci u Indiji. Novčići su bili od srebra i tipično 917 čistoće.  

Pored rupije, odraz trgovine sa Evropom bila je upotreba Talira Marije Terezije, proizvedenog od strane austrijske kovnice u to vreme. Dodatno, naravno, korišćene su britanske funte, uključujući i kovanicu suveren koja se proizvodi i dan-danas.  

S obzirom da su ronjenje za biserima i ribolov postali glavni činioci ekonomije u to vreme, mnogi nomadski Beduini počeli su da se naseljavaju u obalskim gradovima Abu Dabiju, Dubaiju, Šardži i drugima. Populacija je rasla i Dubai je dostigao vrhunac populacije 1930-ih od 20.000, od kojih su mnogi bili iseljenici i indijski trgovci.  

Emirati su se razvili u malo, ali značajno trgovinsko središte; međutim, krah je bio na vidiku.  

Kultivisani biser i kolaps ekonomije Zaliva

Sa pojavom komercijalnih kultivisanih bisera u Japanu 1930. godine, trgovina biserima u zalivu potpuno je propala. Bilo je mnogo jeftinije i komercijalno isplativije koristiti ove veštačke bisere umesto onih iz zaliva. Danas se 99% bisera proizvodi na ovaj način.  

Ovaj ogroman ekonomski šok snažno je pogodio države Zaliva,  što ih je gurnulo u široku i duboku recesiju, sa nomadskim beduinskim životom koji je ponovo postao jedini održiv način opstanka.  

Otkriće nafte i njen transformativni uticaj na UAE  

Svetski lov za naftom je bio u toku, posebno tokom Drugog svetskog rata i tokom Hladnog rata 1940-ih i 1950-ih, zemlje širom sveta su tragale za više ovog esencijalnog resursa.  

Ova potraga je stigla na Bliski istok, gde su ogromne rezerve nafte otkrivene u Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu 1940-ih, što je dovelo do nagađanja da bi Ujedinjeni Arapski Emirati takođe mogli imati naftu – pretpostavka koja se ispostavila tačna 1958. godine. 

1958. godine nafta je pronađena u emiratu Abu Dabiju, a 1966. godine nafta je pronađena u Dubaiju, nije prošlo mnogo vremena pre nego što su Emirati shvatili da sede na skoro 10% ukupnih globalnih rezervi ovog crnog zlata, procenjeno na 107.000.000.000 barela – transformacija je počela.  

Izvoz je počeo 1960-ih, a 1970-1980-ih cena nafte je naglo porasla, sa 3$ po barelu, sve do 35$ 1980. godine i nastavila je da raste.  

1971. godine Britanci su zvanično napustili oblast, kako je zastava Britanskog carstva skinuta, podignuta je nova zastava Ujedinjenih Arapskih Emirata.  

Šeik Zayed bin Sultan Al Nahyan, vladar Abu Dhabija u to vreme, zaslužan je za stvaranje funkcionalne unije Emirata, kroz politički sistem definisan kao “Federalna predsednička izborna ustavna monarhija”. U suštini, federacija od 7 emiratskih monarhija.  

Dodatno, Šeik Zayed je bio svestan potencijalnih zamki njihovog novopronađenog bogatstva, ako bi bilo iskorišćeno i ostavilo zemlju, ne bi bilo koristi za Emirate. Takođe je bio svestan opasnosti zavisnosti od samo jednog resursa za prosperitet – lekcija naučena iz trgovine biserima. Ovi faktori bi postali integralni principi u emiratskom ekonomskom sistemu koji bi usledio.  

Ovo je dovelo do formiranja ADNOC-a (Abu Dhabi National Oil Company) koji danas poseduje šestu najveću dokazanu rezervu nafte i formiranje nekoliko državnih fondova koji danas imaju 2,3 triliona dolara u sredstvima.  

Kako je proizvodnja nafte rasla, rasla je i populacija, i bogatstvo. Do 2000. godine ekonomija Ujedinjenih Arapskih Emirata dostigla je preko 100 milijardi USD BDP-a.

Moderna ekonomija Ujedinjenih Arapskih Emirata  

Tokom poslednjih 20 godina, ekonomija UAE je u velikoj meri zavisila od nafte. Samo 2011, prihodi od nafte činili su 77% državnog budžeta. Međutim, u toku su ogromni projekti diverzifikacije i očuvanja bogatstva, sa ciljem da se zavisnost UAE od nafte značajno smanji do 2030. godine.  

Ovi programi su već postigli velike rezultate, pri čemu je Dubai prva potpuno diverzifikovana ekonomija. Proizvodnja nafte je nekada činila 50% BDP-a Dubaija, dok danas čini manje od 1%. 

 Hajde da pogledamo kako je ovo postignuto.  

Spoljna trgovina Ujedinjenih Arapskih Emirata  

Jedan od glavnih faktora diverzifikacije za UAE je trgovina. Strategijska lokacija zalivske države postavlja je na polovinu puta između Azije i Evrope, kao i na centralnu tačku na Bliskom istoku.  

Emirati su to iskoristili ulaganjem u logistiku i trgovinsku infrastrukturu, kao i donošenjem veoma liberalnih trgovinskih politika i otvaranjem slobodnih trgovinskih zona kako bi podstakli strane investicije.  

Razvoj trgovinskih i logističkih centara kao što su Port Rashid, Khalifa Port, slobodna zona Jebel Ali, kao i ogromni Dubai International Airport, doveli su do toga da UAE postane trgovinski centar.  

Luka i slobodna trgovinska zona Jebel Ali je 9. najveća luka na svetu. Upravlja preko 7,6 miliona kontejnera godišnje, dok je ujedno i najveća veštački izgrađena luka.  

Pored toga, u slobodnoj zoni Jebel Ali registrovano je preko 10.500 kompanija koje zapošljavaju oko 144.000 ljudi. Sama zona i trgovinska luka generišu oko 170 milijardi dolara u trgovini.  

Ovakav razvoj trgovine doveo je do toga da izvoz koji nije vezan za naftu iznosi skoro 600 milijardi USD.  

Najznačajniji izvoz koji nije vezan za naftu iz Emirata su zlato, aluminijum, cigarete i gvožđe.  

Trgovina zlatom u Dubaiju  

Dubai je jedno od vodećih svetskih lokacija za industriju zlata. Dubai je drugi najveći izvoznik zlata, sa iznosom od 46 milijardi dolara godišnje, i treći najveći uvoznik sa 75 milijardi USD godišnje.  

UAE prvenstveno izvozi zlato u Tursku, Indiju i Hong Kong, neke od najvećih tržišta zlata na svetu.  

Dubai sada zvanično čini 25% ukupne globalne trgovine fizičkim zlatom, što ga stavlja pored Švajcarske i Londona kao tri najvažnija čvorišta za trgovinu zlatom na svetu.  

Ovo je ogroman uspeh s obzirom na to da zemlja nema nalazišta zlata ili rudnike. Ovaj uspeh je u potpunosti postignut kroz trgovinu, logistiku i poslovno orijentisanu politiku.  

Sektor finansijskih usluga  

UAE se takođe intenzivno fokusirao na razvoj jakog finansijskog sektora, u kome se nalaze tri berze: Dubai Nasdaq, Abu Dhabi Securities Exchange i Dubai Financial Market.  

Pored toga, razvili su dve finansijske slobodne zone: Dubai International Financial Center (DIFC) i Abu Dhabi Global Market (ADGM). Ove zone imaju posebne propise i poreske sisteme koji omogućavaju stranim kompanijama 100% vlasništvo i oslobađaju ih od složenih regulativa.  

Ovo je učinilo Emirate veoma atraktivnom destinacijom za strani kapital. Firme koje traže niske poreze i manju regulativu, su istovremeno prisutni na međunarodno važnom trgovinskom centru.  

Politička neutralnost UAE omogućava joj da slobodno trguje sa većinom sveta, što je bilo posebno korisno uoči rata u Ukrajini, gde su slobodne trgovinske zone UAE postale posrednik i arbitar za naftu iz Rusije.  

Suvereni (državni) fondovi u UAE  

Još jedan važan faktor u ekonomiji UAE su njihovi različiti državni fondovi, koji zajedno drže oko 2,3 triliona dolara sredstava. Najznačajniji je Abu Dhabi Investment Authority koji drži 1,1 trilion dolara u aktivima.  

Oni ulažu u sva međunarodna tržišta — akcije, obveznice, infrastrukturu, nekretnine, privatni kapital i alternativne investicije.

Pored toga, ulažu u poljoprivredno zemljište širom sveta, s obzirom da pustinjska klima Emirata ne dozvoljava masovnu proizvodnju hrane. Al-Dahra, najveći agrobiznis UAE, ulaže u poljoprivredno zemljište i proizvodnju hrane širom sveta, od Sjedinjenih Država do Afrike i Azije. Čak poseduju poljoprivredno zemljište u Srbiji putem kupovine PKB-a.  

Ovi državni fondovi stvoreni su sa ciljem očuvanja i širenja viška bogatstva od nafte, tako da čak i kada se naftni bunari osuše, UAE će imati ogroman portfolio investicija na koji će moći da se osloni.  

Tržište nekretnina u UAE  

Još jedan veliki fokus je tržište nekretnina u Emiratima, s obzirom na njihov ogroman podsticaj da postanu turistička i poslovna destinacija, uložili su stotine milijardi dolara u nekretnine kako bi to podržali. Trenutno, građevina i nekretnine čine 13% BDP-a Dubaija, što ih čini ključnom industrijom.  

Svi već znamo ili smo barem čuli za masovne projekte koji privlače pažnju, kao što su Burj Khalifa, veštačko ostrvo Palm Jumeirah ili najveći tržni centar na svetu Dubai Mall.  

Pored toga, Emirati podstiču strane investitore da kupuju nekretnine u zemlji, nudeći vize za investitore za ove kupovine. Cilj je da više biznisa, pojedinaca sa visokim prihodima i turista dolazi u grad i kupuje nekretnine kako bi im Emirati postali drugi dom ili redovnom destinacijom za putovanja i biznis.  

Turizam u Ujedinjenim Arapskim Emiratima  

Konačno, i najvažnije, dolazimo do turizma, po čemu su Emirati najpoznatiji. Kao što je ranije pomenuto, velika ulaganja u projekte koji privlače pažnju razvili su ogromnu turističku industriju u zemlji.  

Od najvećeg tržnog centra na svetu, preko najveće zgrade na svetu, do najvećeg veštačkog ostrva na svetu, pa čak i skijališta u sred pustinje, Ujedinjeni Arapski Emirati su primenili svaki mogući trik. Da li je po svačijem ukusu, to je odvojena priča, ali poenta je da je uspelo.  

Turizam sada čini 12% BDP-a UAE i zapošljava preko 800.000 ljudi u zemlji. Godišnje Emirati prime više od 20 miliona međunarodnih turista. 

S obzirom na dobru poresku politiku i ogromne luksuzne i druge maloprodajne objekte, zemlja je postala svetska destinacija za šoping. Ovo se najbolje vidi u Dubaiju, gde veleprodaja i maloprodaja čine četvrtinu gradskog BDP-a.  

Zaključak  

U ovom članku smo probali da obuhvatimo ogromnu temu, od skromnih početaka zemlje do njenog trenutnog blistavog statusa, Ujedinjeni Arapski Emirati su postigli nezamislivo za 50 godina. Danas uzimamo zdravo za gotovo da je ova zalivska država bogata i ekstravagantna, ali kada napravimo korak unazad i shvatimo brzinu njenog rasta, to je nije ništa manje nego čudo.  

Pored toga, iako je nafta bila pokretač ovog rasta, nije bila jedini faktor. Pametne politike, efikasno upravljanje, poslovni i trgovinski napori i politička stabilnost bili su ključni za uspeh nacije.  

Mnoge zemlje u svetu imaju ogromne rezerve nafte ili drugih prirodnih resursa, ali mnoge su i dalje zarobljene u siromaštvu uprkos tome. Pored toga, UAE je postao vodeći primer ovog uspeha, sa mnogim drugim regionalnim i međunarodnim zemljama koje se nadaju da će oponašati njihov uspeh.