Cena zlata opet iznosi preko 1800 dolara za uncu

Nešto ranije danas cena zlata opet je prešla psihološku granicu od 1800 dolara za uncu, koliko je poslednji put iznosila 12. avgusta ove godine. Ako se izuzme kratak period početkom oktobra od letos do početka novembra žuti metal je bio u padu. 3. novembra dostignuta je minimalna cena zlata od 1629 dolara za uncu, nakon čega je usledio rast, i to više od 10% samo za mesec dana. Zahvaljujući tome svedoci smo jednog od veoma jakih meseci u njegovoj istoriji.

Više o ovoj temi: Centralne banke iskoristile nisku cenu zlata i kupile rekordnu količinu

U evrima zlato i dalje iznosi preko 1700 dolara za uncu u ponedeljak, po otvaranju berzi. Od januara njegov rast je preko 9% i jedna je od nekoliko aktiva koje su „u zelenom“. Ako ovaj rast cene potraje, zlato će nadmašiti bar onu zvaničnu inflaciju koja iznosi 10% u novembru, prema Eurostatu.

Više o ovoj temi: Kolika je realna inflacija?

Srebro je otišlo preko 23 dolara za uncu. To je značajno povećanje imajući u vidu da se zaključno sa septembrom njime trgovalo po ceni nižoj od 18 dolara, tj. za svega par meseci ostvaren je rast od 30% u dolarima. U evrima ono prelazi 22,10 za uncu po otvaranju berzi. Minimum od 17,85 evra za uncu zabeležen je 30. avgusta.

Šta utiče na rast cene zlata?

Pošto je u oktobru dostigao najveću vrednost od 1986. g. naovamo, američki dolar, čija se vrednost meri dolarskim indeksom, pao je za 8,3%. U međuvremenu, kamata na benčmark desetogodišnje američke državne obveznice takođe je pala. Njena najveća vrednost nakon Velike recesije dostignuta je 2008. g., kada je 27. oktobra prešla 4,24%. Za manje od mesec dana pala je za 17%.

Na svetskom nivou zlato je denominovano u dolarima. Pad američke valute u odnosu na druge, pri nepromenjenim drugim uslovima, znači poskupljenje zlata. Ali ne može se samo time objasniti kretanje cena. Kao što se vidi, zlato raste više nego što dolar pada.

Drugi faktor jeste smanjenje kamate na američke obveznice. One su instrument koji je konkurencija zlatu i obrnuto, jer se oba smatraju nerizičnima. Zato postoji obrnuto proporcionalna veza između promena kamate na njih i cene zlata. Jednostavno rečeno, kada kamata raste, kod zlata postoji tendencija smanjenja cene.

Od posebnog je značaja i potražnja zlata u svetu. U trećem kvartalu ona je porasla za 18% na godišnjem nivou. Kao što smo videli, centralne banke kupuju intenzivno ovaj metal, a individualni investitori takođe nastavljaju da traže spas od visoke inflacije u zlatu.

Recesija na vratima

Kao što smo više puta komentarisali, povećanje kamata nakon što su iste čitavu deceniju bile neviđeno niske, bez sumnje će se odraziti na ekonomije. Po svemu sudeći njih će zadesiti kombinacija recesije i inflacije, pošto se mere centralnih banaka već odražavaju negativno na tržišta nekretnina u Evropi i SAD.

Više o ovoj temi: Kako će izgledati sledeća recesija u Evropi i kako je izbeći

Kada se to dogodi, možemo očekivati da će se na udaru naći berze, obveznice i sve valute. Dosad se povećanje kamate uvek odražavalo negativno na berze. U tom kontekstu će se investitori verovatno okrenuti zlatu čak i da kamate na obveznice nastave da rastu. Tokom prethodnih kriza ono je uvek bilo čuvar kupovne moći i raslo, kao što smo komentarisali u povezanom članku ispod.

Više o ovoj temi: Koje aktive čuvaju kupovnu moć u vreme krize

Upravo ovaj scenario odigrao se nakon Velike recesije. Cena zlata u trenutku kada je ona počela iznosila je oko 670 dolara za uncu, da bi zatim porasla na 1000 dolara, pa pala nazad na 730 u oktobru 2008. g., dok je 2011. g. ono skočilo na 1888 dolara za uncu, što je njegova najviša cena u istoriji do ovog trenutka. Ukoliko se to danas ponovi, teško je reći koliko će ovaj metal otići u narednih nekoliko godina. Potencijal rasta nije mali.