Vrste pasivnih investicija i njihove prednosti i troškovi

Malo je ideja u ličnim finansijama koje su se u poslednjim godinama proširile tako brzo kao pasivno investiranje. Postoji stalan prelazak malih investitora ka jednostavnim, nisko-održivim instrumentima, kao i ka planu koji ne zavisi od stalnog praćenja tržišta.

Međutim, ova skorašnja popularnost ne znači da je strategija bez rizika, niti da „pasivno“ znači „bez napora“. To je disciplinovan način upravljanja novcem – onaj koji smanjuje broj odluka koje donosite i samim tim broj grešaka koje možete napraviti.

U ovom članku definišem pasivno investiranje, predstavljam najčešće alate za pasivno investiranje i analiziram njegove glavne koristi i troškove.

Definisanje pasivnog investiranja

Pasivno investiranje definišemo ovako:

Pasivno investiranje je dugoročna investiciona strategija čiji je cilj maksimizacija prinosa kroz redovne, ponavljajuće investicije, bez stalnog menjanja portfolija kako se tržišta menjaju.

U ovoj definiciji postoje tri ključna izraza:

• Prvo: dugoročnost, jer se investicioni horizont meri se godinama, ignorišući kratkoročne oscilacije cena.
• Drugo: redovne, ponavljajuće investicije, što znači da je strategija zasnovana na stalnim alokacijama.
• Treće: „bez stalnog menjanja portfolija“ znači da na početku uspostavljate određenu strukturu imovine i izbegavate prilagođavanja svaki put kada se pojave nove vesti.

Jednostavno rečeno, pasivno investiranje manje je vezano za konkretan proizvod, a više za ponovljiv proces u kom istrajavate godinama.

Najčešći tipovi imovine za pasivno investiranje

U zavisnosti od toga gde se nalazite na svom investicionom putu ili šta Vam je investicioni cilj, postoje određene vrste imovine koje bi trebalo razmotriti za svoj portfolio. Više o strukturi portfolija možete pročitati u našem članku „Šta je investicioni portfolio i kako ga isplanirati?“.

Dakle, kada ste postavili ciljeve i usvojili pasivno investiranje kao strategiju, potrebno je da izaberete imovinu koju ćete redovno kupovati. Pogledajmo najčešće opcije.

1. ETF fondovi

Za većinu ljudi ETF-ovi koji prate indekse kao što su S&P 500 ili MSCI World predstavljaju najlakši način za pasivno investiranje. Jedan fond može pružiti diverzifikovanu izloženost stotinama ili čak hiljadama akcija, prateći indeks što je moguće bliže i jeftinije.

Trend prema ovakvim instrumentima je snažan. Morningstar procenjuje da pasivni fondovi sada čine nešto više od polovine aktive investicionih fondova i ETF-ova u SAD i oko 43–44% globalne aktive dugoročnih fondova.

2. Bankarski depoziti i štedni računi

Za one koji traže mnogo niži rizik od akcija, najbliža opcija su bankarski depoziti i računi.

Međutim, kako smo mnogo puta objašnjavali na našem blogu, kada ostavite novac u banci, ona ga ne čuva. Ako Vam zatreba pre isteka roka, banka će najverovatnije dati Vaš novac nekom drugom štediši. Ako dovoljno ljudi zatraži svoj novac u isto vreme, banka možda neće moći da ispuni obaveze i ljudi ostaju bez štednje.

Ipak, građani Srbije veruju da je novac u depozitu siguran, čak i kada je realni prinos na ovu investiciju negativan. U poslednje tri godine vrednost novootvorenih depozita u Srbiji porasla je preko 19%. Trenutno je ukupna vrednost bankarskih depozita u Srbiji oko 2 trilijardi dinara.

3. Plemeniti metali

Uključivanje plemenitih metala, posebno investicionog zlata i srebra, u portfolio ne samo da pomaže očuvanju vrednosti novca, već može doprineti i nižoj volatilnosti portfolija. 

U septembru ove godine, glavni investicioni direktor Morgan Stanleya, Majk Vilson, rekao je:

Zlato je sada antifragilna imovina koju bi trebalo da držimo, pre nego državne obveznice. Akcije visokog kvaliteta i zlato su najbolji hedž.

Pasivno investiranje u zlato i srebro može se ostvariti na dva načina. Prvo: redovno investiranje u ETF-ove koji su pokriveni zlatom. Mnogi investitori smatraju ovu metodu veoma atraktivnom zbog niskih troškova i jednostavnosti kupovine i prodaje.

Druga opcija je kupovina fizičkog zlata  u obliku poluga ili kovanica. U Tavex-u možete izabrati različite veličine između jednog i sto grama.

Na kraju godine dobijate dodatne poluge u vrednosti mesečnih kupovina. Na primer, ako ste tokom godine kupili 30 poluga od po 1 gram, dobićete jednu celu uncu gratis. To znači da plaćate 30 grama, a dobijate 31,1 gram, dakle 1,1 gram više.

4. Privatno kreditiranje

Privatno kreditiranje postalo je popularan investicioni izbor tokom protekle decenije, posebno među imućnijim investitorima. Vrsta ovih ulaganja poslednjih godina postala je dostupna i malim investitorima.
Platforme kao što su Prosper, Lendermarket ili Mintos omogućavaju pojedincima da pozajmljuju novac osobama ili kompanijama koje traže finansiranje za različite projekte.

Ipak, važno je razumeti rizik. Ovo su investicije, a ne depoziti, pa postoji rizik neizvršenja obaveza od strane zajmoprimaca, pravni rizici platforme i često niska likvidnost. Zato treba istražiti kompanije u koje ulažete i diversifikovati zajmove na različite korisnike i industrije.

5. Kriptovalute

Neki pasivni investitori odlučuju da mali, jasno definisani deo portfolija usmere ka kriptovalutama, verujući da bi one mogle postati oblik novca. Logika je jednostavna: kupovna moć se umanjuje ekspanzivnom monetarnom politikom centralnih banaka, pa je ljudima potreban oblik novca kojim mogu da veruju.

Primer iz prakse je El Salvador, koji i dalje tretira bitcoin kao valutu i povremeno ga dodaje svojim strateškim rezervama čak i tokom pregovora sa MMF-om. Za one koji veruju u ovu strategiju, ova politika predstavlja dugoročni ulog u realne transakcije i doznake.

U međuvremenu, MicroStrategy, kompanija čiji je poslovni model zasnovan na kupovini i držanju bitcoina,više puta je povećavala svoje rezerve, signalizirajući nastavak korporativnog uverenja u monetarnu upotrebu bitcoina

Pasivno naspram aktivnog investiranja

Ako pasivno investiranje podrazumeva stalno ulaganje novca u određenu imovinu, kako se ono razlikuje od aktivnog investiranja?

Aktivno investiranje znači da je investitor spreman da kupuje i prodaje imovinu u kratkom roku. Na primer, ako se pojavi vest da će tarife administracije Donalda Trampa povećati indeks potrošačkih cena u SAD, aktivni investitor bi najverovatnije prodao obveznice i kupio zlato.

To ne znači da pasivan investitor ne pravi promene u svom portfoliju. Ali promene su ređe i nisu nužno osetljive na vesti.

Pitanje je: koja strategija je bolja? Pasivna ili aktivna?

Evo kratke liste razlika:

• Upravljanje rizikom: aktivnim investiranjem možete pokriti više potencijalnih rizika nego pasivnim.
• Performanse: pasivni investitori najčešće žele da ostvare prinos tržišta (npr. S&P 500), dok aktivni pokušavaju da nadmaše tržište (uglavnom bez mnogo uspeha).
• Emocije: kao pasivan investitor ne bi trebalo da vas uplaše iznenadni pokreti na tržištu, dok kao aktivan investitor najverovatnije osećate potrebu za kontrolom.
• Diversifikacija: kao pasivan investitor možete unapred postaviti strukturu portfolija sa određenim udelima, a platforma automatski raspoređuje mesečna ulaganja; kao aktivan investitor često menjate portfolio na osnovu imovine koja „deluje“ da radi bolje.

U celini, ne postoji univerzalan odgovor na pitanje idealne strategije. Sve zavisi od Vašeg nivoa znanja, iskustva, vremena i ponašajnih osobina.

Najbolja strategija može biti da testirate oba metoda sa malim iznosima. U početku Vam stalno praćenje grafikona i analiza može biti izuzetno zanimljivo. Ali vremenom će Vam možda više odgovarati manja intervencija u portfolio.

Prednosti i troškovi pasivnog investiranja

Kao što smo videli, pasivno investiranje podrazumeva ponašanje u kojem dosledno smanjujete trenutnu potrošnju u zamenu za buduće finansijske dobitke. Međutim, strategija nije bez troškova. Pogledajmo prednosti i nedostatke pasivnog investiranja.

Da li je mesečno investiranje bolje od jednokratnog ulaganja?

Metod mesečnog investiranja, često nazvan DCA, zasniva se na kupovini određene imovine svakog meseca, bez obzira na cenu. Tako se dugoročna prosečna cena uravnotežuje između rasta i pada. Ali da li je to najbolji način ulaganja?

Vanguard je utvrdio da jednokratno ulaganje (LSI), tj. investiranje velikih iznosa kada su cene povoljne, nadmašuje DCA u oko dve trećine slučajeva u SAD, Velikoj Britaniji i Australiji. Rezultat je da, ako imate sredstva sada, ona ranije počinju da se kapitalizuju, što vodi ka višim prinosima u budućnosti.

Šta bi pasivan investitor trebalo da radi u praksi? Ako mislite da ne biste mogli da se pridržavate plana redovne štednje i ulaganja, ostanite pri DCA. Tako ćete stabilno graditi bogatstvo. Ako, međutim, možete da kontrolišete potrošačke impulse i radije čekate pad cena, jednokratno ulaganje može doneti bolje rezultate. Važno je uskladiti metod sa svojim okolnostima i biti iskren o kompromisima.

Rizici prelivanja kapitala: kada tokovi novca nadjačaju fundamente

Uspeh pasivnog investiranja otvorio je razumnu brigu: ako previše novca juri jedan indeks, da li će cene odražavati tokove novca, a ne fundamente?

BIS je dokumentovao kako veliki, pravilni tokovi kapitala mogu uticati na cene i povećati korelaciju među hartijama, posebno u periodima stresa. Zaključili su da, ako dovoljno ljudi investira redovno, korelacija između imovine raste – kao 2022. godine, kada je korelacija akcija i obveznica postala pozitivna i dostigla 0,6.

MMF je takođe upozorio da intenzivna upotreba ETF-ova obveznica može pojačati volatilnost na tržištu korporativnih obveznica.

Ništa od ovoga ne znači da pasivni investitori treba da napuste ETF-ove. Naprotiv, to naglašava važnost portfolija koji je diverzifikovan po klasama imovine i regionima, bez prevelike koncentracije u nekoliko korporacija, uz gotovinske rezerve ili kratkoročne depozite koji omogućavaju rebalansiranje. Zapamtite da fundamenti na duži rok ipak određuju vrednost.

Bez potrebe za dubinskim finansijskim znanjem

Jedna od najvećih prednosti pasivnog investiranja je smanjenje broja odluka koje investitor mora da donese. Ne morate da predviđate koji sektor će sledećeg meseca biti najbolji, niti koji fond menadžer će pobediti tržište. Dovoljno je da odredite stopu štednje, izaberete odgovarajuće instrumente i pridržavate se rasporeda.

Na primer, mladi profesionalac u Beogradu mogao bi da drži hitnu rezervu u depozitima, mesečno dodaje novac u globalni akcijski ETF i ETF visokokvalitetnih obveznica, i gradi malu zalihu fizičkog zlata kroz kupovinu malih proizvoda. Zatim jednom godišnje može preispitati portfolio. Ovo je istinsko pasivno investiranje: periodične investicije bez stalnih korekcija.

Visoka dostupnost

Još jedna prednost pasivnog investiranja je jednostavnost početka i upravljanja ovakvim planom. ETF-ovi se trguju kao akcije, tako da jedan instrument može ponuditi široku diversifikaciju uz nisku ulaznu cenu. Stalna migracija kapitala ka ovakvim fondovima odražava tu praktičnost.

Gotovinske rezerve jednostavno se drže u bankarskim depozitima. Fizičko zlato može se lako akumulirati u malim količinama, na primer kroz Tavex polugu od 1 gram. Platforme za privatno kreditiranje nude alate za automatsku raspodelu, gde sami birate kriterijume za investiranje u projekte ili kompanije.

Zaključak

Pasivno investiranje pruža precizan i ponovljiv okvir za pretvaranje štednje u investicije: definišite alokaciju jednom, finansirajte je prema planu i ne dozvolite da tržišni pokreti utiču na Vaše odluke.

Kada se primeni sa malim brojem instrumenata, ovaj pristup smanjuje verovatnoću da emocije utiču na Vaše odluke.

U debati između DCA i jednokratnog ulaganja, većina istraživanja kaže isto: ako imate veći iznos kapitala i možete da tolerišete normalne tržišne rizike, ranije investiranje obično donosi veću dobit jer se više novca kapitalizuje duže vreme. DCA je i dalje vredan za one koji ulažu iz redovnih prihoda.

U oba slučaja, najvažnije je – investirati, kako biste izgradili što više bogatstva ili makar održali korak sa inflacijom.