Uticaj vesti o tarifama na cenu zlata

Financial Times je 8. avgusta izazvao velike talase na globalnom tržištu zlata objavivši članak pod nazivom „SAD uvode tarife na zlatne poluge od jednog kilograma, što pogađa rafinerski centar Švajcarske“.

Prema ovom članku, FT je dobio informaciju o odluci Američke carinske i granične zaštite (CBP), u kojoj se navodi da će zlatne poluge od jednog kilograma i 100 unci uvezene iz Švajcarske biti predmet tarifa od 39% koje je Donald Trump odlučio da nametne Švajcarskoj.

Kada su vesti postale javne, cena zlata u Njujorku skočila je na 3.534 dolara po trojskoj unci, što je bilo više od 100 dolara iznad cene u Londonu.

Međutim, u ponedeljak, 11. avgusta, Donald Trump je na svojoj društvenoj mreži Truth Social objavio da uvoz zlata u SAD neće biti opterećen tarifama. Nakon njegove objave, cena zlata je pala za 1,7%, opadajući sa 3.400 dolara na 3.342 dolara po trojskoj unci.

Pogledajmo ove događaje detaljnije.

Izvor vesti o tarifama na uvoz zlata

U svom članku, Financial Times tvrdi da su imali informaciju o odluci CBP iz dokumenta koji su jedini imali na uvid. Dokument je bio toliko poverljiv da ga čak ni Bloomberg nije video, već su citirali FT u svom članku.

Na kraju je dokument postao javno dostupan. Reč je o odgovoru na e-mail koji je CBP poslao advokatskoj firmi koja je pitala američku vladinu agenciju da li se zlatne poluge od jednog kilograma i 100 unci uvezene iz Švajcarske smatraju „neobrađenim nemonetarnim zlatnim polugama“.

Ova vrsta klasifikacije, prema Trumpovom izvršnom naredbi o tarifama, nije bila podložna tarifama.

Međutim, odgovor CBP-a je bio da se pomenute zlatne poluge klasifikuju kao „zlato (uključujući i pozlaćene poluge platine), neobrađeno ili u poluobrađenoj formi, ili u prah formi: nemonetarno“. Ovi proizvodi, prema Trumpovoj izvršnoj naredbi o „recipročnim tarifama“, bili bi podložni tarifama.

To je moglo značiti da bi zlato uvezeno u SAD iz Švajcarske bilo opterećeno tarifama od 39%. Pri međunarodnoj ceni zlata od 3.400 dolara po trojskoj unci, 39% tarifa značilo bi cenu zlata u SAD-u od 4.726 dolara po trojskoj unci.

Šta bi tarifa od 39% značila za rafinerije zlata u Švajcarskoj?

Švajcarska je najveća zemlja za rafinisanje zlata. Rafinerije u Švajcarskoj prerađuju 70% svetskog zlata. Najveći proizvođači su:

• Valcambi
• Metalor
• PAMP Suisse
• Argor-Heraeus

Zajedno, ove četiri kompanije prerađuju više od 2.800 tona zlata godišnje. Da stavimo to u perspektivu, to predstavlja više od polovine globalne proizvodnje zlata.

Od svih zlata koje Švajcarska rafiniše, više od 250 tona se šalje u Sjedinjene Države. Međutim, tempo je značajno porastao od novembra prošle godine, kada je Donald Trump pobedio na predsedničkim izborima u SAD-u.

Razlog tome je bio upravo strah od uvođenja tarifa na uvoz zlata. Tokom poslednjih 12 meseci, uvoz zlata u SAD iz Švajcarske dostigao je vrednost od više od 61 milijardu dolara. Ako podelimo ovu vrednost sa prosečnom cenom od 2.925 dolara po trojskoj unci tokom prošle godine, to znači gotovo 650 tona zlata. Gotovo tri puta više od standardne godišnje proizvodnje.

Više o ovoj temi: Top 10 najvećih rafinerija zlata u svetu

Iako je ovaj ubrzani tempo pomogao švajcarskim rafinerijama u pogledu profita, tarifa od 39% možda ne bi bila toliko snažan udarac za ove kompanije. Zašto? Zato što Sjedinjene Države nemaju kapacitet za preradu zlata koje im je potrebno. Iako SAD proizvodi više zlata nego što konzumira, mora da izveze zlato u neku zemlju koja vrši rafinaciju – kao što su Švajcarska, Australija, Japan ili Singapur – i zatim da uveze rafinisano zlato.

U suštini, SAD bi i dalje trebale pomoć švajcarskih rafinerija. Mogle bi koristiti više usluga rafinacije od drugih tri pomenute zemlje, ali bi svakako bilo potrebno mnogo godina da SAD ubrzaju preradu zlata unutar svojih granica.

Globalni problem na tržištu zlata

Uvođenje tarifa na zlatne poluge od jednog kilograma i 100 unci predstavljalo bi ozbiljan problem za američke kupce. Ove vrste zlatnih poluga su standard za isporuku na berzi COMEX. Kao što su u Londonu standard 400-uncijske poluge, u Njujorku je standard uglavnom kilogramska poluga.

Ova razlika u težini stvara usko grlo na globalnom tržištu zlata. Da bi zlato bilo uvezeno u SAD iz Londona, prvo mora da napravi stanicu u Švajcarskoj. 400-uncijske zlatne poluge moraju biti otopljene u poluge od jednog kilograma i 100 unci, koje se kasnije izvoze u SAD.

Ovaj čitav proces oduzima mnogo vremena. Tokom perioda povećane potražnje, može trajati i nekoliko nedelja. Ovo usko grlo je ozbiljan problem. Pošto ne postoji sigurna procena koliko od ugovora sa zlatnim fjučersima na isteku zahteva fizičku isporuku, nedostatak glatkog procesa može dovesti do kašnjenja isporuka.
Ovo smo već videli u Londonu, na početku godine, kada su spot ugovori izvršeni sa kašnjenjem od čak osam nedelja.

Više o ovoj temi: Cena zlata premašila 3.000 dolara po unci

Rešenje za ovo bilo bi postaviti jedan standard širom sveta. Istina je da je London čuvar zlatnih rezervi centralnih banaka (koje poseduju mnogo zlata, pa bi manje poluge bile logistički problem), međutim, moramo uzeti u obzir i sve veći značaj privatnih investitora.

Tokom prve polovine ove godine, investicijska potražnja – od maloprodajnih i institucionalnih investitora – bila je najvažniji izvor potražnje za zlatom. Potražnja za investicionim zlatom bila je gotovo jednaka potražnji za zlatom za nakit i za zlato centralnih banaka zajedno. Veoma retka pojava.

Zaključak

Zlato se smatra sigurnom investicijom kada drugi imovina ne uspeva. Međutim, poslednjih meseci, čini se da je zlato bilo meta povećane volatilnosti.

Tako da se postavlja sledeće pitanje:

Da li je zlato još uvek sigurna investicija?

Pa, za one koji traže brzi profit, možda više nije. Ali, za one koji su zainteresovani za dugoročni učinak svog portfolija, da. Zlato je i biće sigurna opcija za one koji žele da zaštite kupovnu moć svog novca u uslovima inflacije.