Šta je recesija: značenje i korisni saveti

U rečniku ekonomskih pojmova, verovatno nema važnijih termina za razumevanje od recesije i inflacije. Često se ove pojave javljaju zajedno. Svetska ekonomija tokom 2020-ih godina dosad nije imala nedostatka u nesigurnosti i nestabilnosti. 

Zbog toga je važnije nego ikada da razumemo šta je recesija? Šta je uzrokuje i kako je možemo prepoznati kako bismo se zaštitili od nje.

Šta je recesija?

Svi smo svesni da je recesija pad u ekonomiji, ima manje poslova, niže zarade, maloprodajna potrošnja opada, diskreciona potrošnja opada, kamatne stope mogu biti visoke itd. Recesija dolazi na kraju poslovnog ciklusa i predstavlja neizbežan korektivni faktor za ekonomiju.

Recesije obično traju manje od godinu dana, ali ponekad se prošire u produženi period ekonomske kontrakcije. Najteža od njih bila je Velika depresija 1929. Godine.

Tokom proteklih godina, vodila se stalna rasprava među ekonomistima i vladama o tome šta tačno čini recesiju. Prema Međunarodnom Monetarnom Fondu (MMF), ne postoji zvanična definicija šta predstavlja recesiju.

Često se terminologija i statistika menjaju kako bi bilo od koristi strani koja prezentuje informacije, zbog toga ćemo predstaviti dve glavne definicije recesije.

Tehnička recesija

Definicija tehničke recesije je prilično jednostavna:

Dva uzastopna kvartala negativnog rasta realnog BDP-a, prilagođenog inflaciji.

BDP – Bruto domaći proizvod, meri ukupnu monetarnu vrednost proizvodnje svih dobara i usluga u ekonomiji u određenom vremenskom periodu. Ova mera pokazuje da li proizvodimo više ili manje tokom vremena. Prilagođena je inflaciji kako ne bismo pomešali porast cena sa porastom proizvodnje.

Dakle, najjednostavnija definicija recesije bi bila da, ako je BDP dosledno negativan, nalazimo se u tehničkoj recesiji.

Ova mera nam pomaže i daje signal o opštem zdravlju ekonomije. Međutim, ona takođe ima svoje nedostatke. Ako merimo samo ukupni BDP, postoji problem prilagođavanja promenama u populaciji. Na primer, hipotetički, ukupni BDP neke zemlje može porasti zbog većeg broja ljudi koji imigriraju u nju, dok BDP po glavi stanovnika može ostati isti ili čak blago opasti.

Osim toga, podaci o BDP-u su promenljivi. Prvobitni izveštaj može pokazati rast ili pad, koji za nekoliko meseci može biti revidiran kako bi pokazao suprotno kako više podataka postane dostupno.

Konačno, ekonomija može imati pozitivan rast BDP-a, dok stanovništvo može doživljavati smanjenje zarada, manju kupovnu moć i veću nezaposlenost. Za mnoge ljude već može izgledati kao da su u recesiji, bez zvaničnog indikatora koji bi to signalizirao.

Šira definicija recesije

Nacionalni biro za ekonomska istraživanja (NBER) u Sjedinjenim Državama često citiraju institucije i centralne banke širom sveta kada je reč o informacijama u vezi sa recesijama.

Prema NBER-u:

recesija podrazumeva značajan pad ekonomske aktivnosti koji je rasprostranjen širom ekonomije i traje više od nekoliko meseci.

Ekonomski pad mora biti dubok, široko rasprostranjen i dugotrajan da bi se smatrao recesijom. Ovo je u skladu sa NBER-ovim kriterijumima – dubina, širina i trajanje.

NBER meri mnoge stvari, ali prema njima tri indikatora su ključna: stopa nezaposlenosti, industrijska proizvodnja i maloprodaja.

Iako je ovaj pristup detaljniji i složeniji, on ima svoje nedostatke. Prvo, ne postoji zvanična definicija kada recesija počinje, ona je potpuno kontekstualna i zavisi od toga koje podatke NBER smatra relevantnim. NBER takođe ističe da ne postoji “fiksno pravilo o tome koje mere doprinose informacijama u procesu ili kako se one ponderišu u našim odlukama.”

Osim toga, budući da ovi indikatori možda nisu očigledni na prvi pogled, većina recesija se proglašava retroaktivno.

I konačno, ako ne postoje fiksni indikatori ili definicije šta predstavlja recesiju, institucije koje imaju koristi često mogu menjati koje indikatore prate kako bi prezentovale situaciju koja im je najpovoljnija. Međutim, naravno, ako je ekonomski pad posebno ozbiljan, nemoguće je izbeći njegovo prepoznavanje kao recesije.

Druge definicije recesije

Ove dve definicije su najčešće citirane, međutim, postoji mnoštvo drugih objašnjenja, drugih indikatora koje treba pratiti i drugih načina za njihovo merenje. 

Definicije variraju od jednostavnih do prilično složenih. Ovo pokazuje koliko su podeljena mišljenja.

Začarani krug recesije

Kada ekonomija uđe u pad, ono što može početi da se odvija je negativna silazna spirala. Početni okidač za recesiju može biti finansijski kolaps, na primer kolaps 1929. godine koji je pokrenuo Veliku depresiju, ili kolaps berze koji je započeo finansijsku krizu 2008. godine.

Ciklus izgleda ovako:

Kako nezaposlenost raste > potrošnja opada  > više preduzeća se zatvara > kako više ljudi gubi posao zbog zatvaranja > ciklus se ponavlja.

Nisu svi sektori u recesiji

Nobelovac i austrijski ekonomista Fridrih Hajek tvrdio je da nisu svi sektori ekonomije u recesiji, neki sektori mogu ostati zdravi dok drugi opadaju. 

Austrijska teorija poslovnog ciklusa sugeriše da su ekonomski padovi uzrokovani distorzijama u strukturi kapitala usled veštački niskih kamatnih stopa i kreditne ekspanzije.

Hajek je verovao da recesije nisu ujednačene u svim industrijama jer različite sektore različito pogađaju prethodne distorzije.

• Korekcija loših investicija – Neke industrije, posebno one koje su se neodrživo širile zbog veštački jeftinog kredita (kao što je tržište nekretnina – 2008. ili tehnološke akcije – 2001.) mogu pretrpeti ozbiljne padove i masovna otpuštanja. Kako jeftini krediti implodiraju, ostajemo sa realnošću da nisu stvoreni novi resursi, već samo monetarni balon.
• Otporni ili profitabilni sektori – Druge industrije koje nisu bile preterano opterećene jeftinim kreditom, ili one koje obezbeđuju osnovne potrebe, mogu ostati stabilne ili čak rasti.
• Raspodela resursa – Kako se loše investicije likvidiraju, resursi, poput rada i kapitala, premeštaju se ka održivim, produktivnijim preduzećima, što dovodi do rasta zdravih sektora.

Hajekov direktan citat potiče iz “Cene i proizvodnja” (1931):

Kriza i depresija koja sledi nisu podjednako štetni za sve sektore ekonomije. Dok neke industrije, posebno one koje su se neodrživo širile pod uticajem jeftinog kredita, doživljavaju ozbiljne kontrakcije, druge mogu ostati relativno nepromenjene ili čak imati koristi kako se resursi preraspoređuju.

Prema Hajeku, sve recesije su uzrokovane veštački niskim kamatnim stopama i kreditnom ekspanzijom kroz frakciono bankarstvo.

Imamo sveobuhvatnu analizu na ovu temu Anatomija svake ekonomske krize.

Pojedinci znaju kada je ekonomija u padu

Kao što smo do sada videli, tema o tome šta čini recesiju ili koje indikatore pratiti je složena i veoma diskutovana. Kada je ekonomski pad dovoljno ozbiljan, sve strane će signalizirati recesiju.

Međutim, ne moramo pratiti velike makroekonomske indikatore da bismo primetili u svakodnevnom životu da cene rastu, zarade opadaju ili da je teže doći do posla.

Meri Rotbard, američki ekonomista austrijske škole, dobro je objasnio ovo u svojoj kritici statistike:

“Pojedinačni potrošač u svakodnevnom životu nema veliku potrebu za statistikom; kroz reklame, informacije od prijatelja i sopstveno iskustvo, on saznaje šta se dešava na tržištima oko njega. Isto važi i za poslovna preduzeća. 

Poslovni čovek takođe mora proceniti svoje tržište, odrediti cene koje mora platiti za ono što kupuje i naplatiti za ono što prodaje, koristiti računovodstvo troškova kako bi procenio svoje troškove, i tako dalje. Ali ništa od ovih aktivnosti nije stvarno zavisno od statističkih podataka o ekonomiji koje prikuplja federalna vlada. 

Poslovni čovek, kao i potrošač, zna i uči o svom tržištu kroz svakodnevno iskustvo.”

Ovo ne znači da statistički podaci ili makroekonomski indikatori nisu nešto što treba pratiti ili iz čega treba praviti zaključke. Apsolutno treba da se informišemo najbolje što možemo i donosimo dugoročne ekonomske odluke koje smatramo najboljim.

Jednostavno rečeno, ne samo da ljudi znaju relevantne ekonomske uslove bez makroekonomskih podataka, već ih znaju pre nego što makroekonomski podaci budu objavljeni. 

To znači da nam ne treba institucija da nam kaže kada stvari idu dobro ili loše, možemo to zaključiti iz novca u našem džepu i stanja naših svakodnevnih ekonomskih aktivnosti.

Primeri velikih recesija

Istorijski, nekoliko recesija je dostiglo globalne razmere.

Velika depresija

Velika depresija (1929-1941) – bila je razorna i dugotrajna ekonomska recesija koja je usledila nakon kraha berze u Sjedinjenim Državama 1929. godine. Trajala je do 1941. godine i uticala je na veći deo planete u različitim stepenima.

Ovaj period obeležilo je nekoliko ekonomskih kontrakcija, uključujući krah berze 1929. godine, bankarske panike 1930. i 1931. godine, i Smut-Holi tarifa koja je srušila svetsku trgovinu. Drugi događaji i politike pomogli su da se depresija produži tokom 1930-ih godina.

Ekonomisti i istoričari često navode Veliku depresiju kao najznačajniji, ako ne i najkatastrofalniji, ekonomski događaj 20. Veka.

Globalna finansijska kriza

Globalna finansijska kriza (2007-2008) – bila je najteža svetska ekonomska kriza od Velike depresije. Uzroci krize uključivali su predatorno pozajmljivanje u obliku subprime hipoteka za kupce stanova sa niskim prihodima i rezultirajući balon nekretnina, preterano preuzimanje rizika od strane globalnih finansijskih institucija. 

Sve ovo je podstaknuto veštački niskim kamatnim stopama i kreditnom ekspanzijom pomešano sa moralnim hazardom da su ove institucije verovale da su previše velike da bi propale i bile sigurne u državno spasavanje.

Druge recesije

Recesija usled COVID pandemije 2020. godine izazvana je globalnom pandemijom koja je dovela do masovnih gubitaka poslova, poremećaja u trgovini i lancima snabdevanja, i smanjenja ekonomske aktivnosti zbog medicinskih zatvaranja.

Recesija ranih 2000-ih godina pogodila je prvenstveno razvijene zapadne zemlje i bila je rezultat kraha berze izazvanog precenjenim tehnološkim akcijama usled primene interneta u poslovanju.

Azijska finansijska kriza 1997. godine započela je u Tajlandu i bila je uzrokovana kolapsom vrednosti tajlandske valute, kriza se brzo proširila na druge azijske zemlje kroz domino efekat, a pojavili su se strahovi od potencijalne globalne krize. Međutim, kriza se brzo završila, a oporavak je bio relativno brz.

Bilo je mnogo drugih recesija, od lokalnih do regionalnih, ovo su samo neki od poznatijih primera.

Društvene posledice recesije

Recesija nije samo ekonomski problem, već i dalekosežni društveni problem. Svi smo svesni ekonomskih posledica nezaposlenosti, izgubljene ušteđevine i visoke cene svakodnevnih potrepština. Posledice ovih ekonomskih pojava mogu biti porast psiholoških problema, zdravstvenih problema i nestabilnosti među porodicama koje je recesije najteže pogodila.

Pored toga, svedoci smo sve većeg jaza u bogatstvu nakon svake recesije, većina ušteđevine i bogatstva koje se izgubi usled recesije se odvija u nižim slojevima primanja. Ovakav rastući jaz bogatstva dovodi do pada socijalne kohezije i do sve većih društvenih tenzija.

Kao što možemo videti, recesija nije samo ekonomski fenomen ili brojevi na papiru, to je vrlo realna pretnja milionima ljudi po njihovo fizičko i mentalno zdravlje i po opšte zdravlje društva.

Zaključak

Rasprava o tome šta čini recesiju i dalje se vodi do danas, pri čemu mnogi tvrde da ne postoji sveobuhvatan način da se to zna, da je kontekstualno. Drugi koriste jednostavnije definicije, poput tehničke recesije.

Ukratko, recesija je period kada ekonomija prolazi kroz opadanje, kada postoji visoka stopa nezaposlenosti, manja kupovna moć, manje ušteđevine i manje investicija. U svakodnevnom životu svi možemo primetiti kada stvari krenu nizbrdo, i možemo se zaštititi unapred štedeći i ulažući u sredstva koja nas štite od finansijske nestabilnosti, kao što je investiciono zlato.