Šta je investicioni portfolio: značenje i saveti

Većina ljudi nema jasnu predstavu o tome šta je investicioni portfolio i kako ga pametno planirati. On predstavlja centralni deo investicionog procesa, koji počinje utvrđivanjem profila rizika investitora, izborom investicione strategije i selekcijom investicionih aktiva u portfoliju.

Šta je investicioni portfolio

Investicioni portfolio predstavlja skup investicionih aktiva, kao što su akcije, obveznice, nekretnine, zlato, resursi i valute. 

Cilj investicionog portfolija je diverzifikacija – smanjenje investicionog rizika portfolija kao posledica različitih rizičnih karakteristika investicionih aktiva. Što je portfolio diverzifikovaniji, to je manji njegov rizik, a time i manji rizik investitora.

Cilj investicionog portfolioa je da se maksimizira povrat uz minimalan rizik. Naravno, osnovni način da se poveća očekivani povrat je ulaganje u rizičnije aktive, odnosno veći povrat se postiže uz veći rizik. 

Investicioni portfolio se gradi sa ciljem diverzifikacije kako bi se smanjio ukupni investicioni rizik. Što je diverzifikacija veća, to je rizik manji.

Diverzifikacija i korelacija

Diverzifikacija se najjednostavnije ilustruje sa dva sredstva: kada cena jednog pada, a cena drugog raste, gubici od prvog sredstva se neutrališu (možda delimično) od strane drugog; i obrnuto, kada cena drugog sredstva padne, pretpostavljamo da će cena prvog sredstva porasti i neutralisati gubitke. 

Ova neutralizacija funkcioniše veoma dobro kada dve aktive imaju negativnu korelaciju: kada jedna raste, druga opada i obrnuto.

Korelacija

Kao što znamo iz školske matematike, korelacija može biti između minus 1 (-1) i plus 1 (+1). Što je korelacija niža i teži ka minus jedan (-1), to je negativna korelacija jača, a time i jači efekat diverzifikacije. Odnosno, negativna korelacija pokazuje stepen obrnute zavisnosti između dve veličine, u našem slučaju – između dve investicije. Negativna korelacija je poželjna u svetu investicija. Ona značajno smanjuje rizik portfolija, često rizik može pasti nekoliko puta.

Nulta korelacija znači da ponašanje jednog sredstva ne zavisi od drugog. Tada kažemo da dva sredstva nemaju korelaciju. Da li prvo sredstvo raste ili opada ne određuje ponašanje drugog. Obrnuto takođe važi – ponašanje drugog sredstva ne određuje ponašanje prvog. Odnosno, dva sredstva ne utiču jedan na drugog. 

Tada rizik portfolija neće pasti upola, ali će se smanjiti za približno 30%. Međutim, ako imamo i treće sredstvo bez korelacije, tada će ukupni rizik portfolija pasti već za 42%, odnosno skoro upola. Ako dodamo i četvrto sredstvo, rizik već pada za 50%, odnosno upola. Ovo je ogromno poboljšanje u riziku portfolija i moćno oružje u upravljanju rizikom investitora.

Pozitivna korelacija dovodi do značajnog smanjenja efekta diverzifikacije. Efekat postoji, ali je znatno manji. Zato je osnovni princip pri izgradnji investicionog portfolija izbegavanje previše aktiva sa previsokim korelacijama.

Savršena pozitivna korelacija nema efekta diverzifikacije. Odnosno, kada je korelacija plus 1 (+1), rizik uopšte ne opada i nema diverzifikacije.

Korelacija aktiva

U praksi je, međutim, teško pronaći aktive bez ikakve korelacije. Oni obično imaju neku, mada malu pozitivnu korelaciju. Na primer, za akcije – što su sličnije akcije, to je veća njihova korelacija. Posebno je visoka korelacija aktiva iz istog sektora u istoj zemlji koji se trguju na istoj berzi. 

Na primer, tehnološke kompanije u sektoru veštačke inteligencije; ili energetske kompanije koje vade naftu; ili farmaceutske kompanije koje proizvode vakcine. Na primer, tehnološke kompanije imaju veoma visoku korelaciju, procenjenu u opsegu od +0,6 do +0,9. Diverzifikacija između njih je minimalna. Slična je i korelacija farmaceutskih kompanija, u opsegu od +0,5 do +0,8.

Značajno opada korelacija akcija iz različitih sektora. Na primer, korelacija između energetskih kompanija i farmaceutskih kompanija je skoro nulta, čak blago negativna, obično u opsegu od (-0,2) do (+0,2). 

U praktične svrhe, one se mogu smatrati sredstvima bez korelacije i rizik može značajno pasti, kao što je objašnjeno gore. Naravno, možemo dodati aktive, na primer sektor potrošačkih dobara, koji je skoro bez korelacija u odnosu na prethodna dva i još više smanjiti rizik našeg portfolija.

Diverzifikacija i veličina investicije

Veličina investicije je jako značajan faktor.

Očigledno, minijaturna investicija ne može diverzifikovati veliku investiciju. Na primer, ako imate jednu farmaceutsku kompaniju vrednu 100.000 evra i jednu energetsku kompaniju vrednu 5.000 evra, nema šanse da gubici od velike farmaceutske investicije budu pokriveni malom energetskom. Jednostavno je nemoguće. 

Kao drugi primer, recimo da domaćinstvo poseduje stan vredan 200.000 evra i akcije vredne 20.000 evra – očigledno je da akcije ne mogu adekvatno zaštititi od pada cene stana. 

Uopšteno, opšti princip je da, da bi postojao efekat diverzifikacije, dva sredstva moraju biti slične veličine.

Rizik investicije

Rizik investicije takođe ima značaja. 

Uzmimo za primer dve akcije sa negativnom korelacijom, od kojih je jedna uslovno rečeno dva puta rizičnija. To u našem pojednostavljenom primeru znači da, ako se rizik ostvari, recimo da će ova rizičnija akcija pasti za 10%, dok će sigurnija akcija porasti za samo 5%. Ako dve akcije imaju istu veličinu, recimo po 10.000 evra, gubitak od 1.000 evra neće biti kompenzovan dobitkom od 500 evra. 

Da bi se to postiglo, potrebno je da imamo dva puta manje od rizičnije kompanije. Zatim, ako je kompanija 3 puta rizičnija, tada njen iznos treba da bude tri puta manji. 

Uopšteno, osnovni princip za optimizaciju rizika portfolija je da visoko rizična sredstva treba da imaju relativno niske težine, a nisko rizična sredstva – više. Ili jednostavnije rečeno, ulažite manje u rizične investicije i više u sigurne– sasvim logičan savet podržan gvozdenom logikom matematike.

Izgradnja investicionog portfolija i diverzifikatori

Diverzifikator je sredstvo koje je ima negativno korelaciju u odnosu na drugo sredstvo. Kada je negativna korelacija jaka, tada se ovo sredstvo ponekad naziva “hedž”, a korišćenje tog sredstva “hedžovanje”. 

Dva osnovna diverzifikatora za akcije su zlato i nekretnine. Zlato ima slabu negativnu korelaciju u odnosu na akcije, zbog čega je odličan diverzifikator za portfolio akcija. U praksi, zlato se smatra odličnim hedžom za svaki investicioni portfolio. Slično, nekretnine takođe imaju slabu negativnu korelaciju sa akcijama. Nekretnine takođe dobro diverzifikuju akcije. 

Još važnija je činjenica da zlato i nekretnine ponekad imaju pozitivnu korelaciju i slabo se diverzifikuju, ali imaju i duge periode negativne korelacije, kao što je bio slučaj tokom Globalne Finansijske Krize od 2008. do 2012. godine. U takvim periodima, zlato je odličan diverzifikator kako za akcije, tako i za nekretnine. U takvim periodima (kriza), zlato se pokazuje kao jedinstven i neprocenjiv diverzifikator rizika investicionog portfolija. 

Obveznice se takođe smatraju veoma dobrim diverzifikatorom za akcije, barem tokom poslednjih decenija. Međutim, to nije uvek tako. Na primer, tokom 1970-ih, akcije i obveznice su imale pozitivnu korelaciju i nisu se međusobno štitile od gubitaka. Zbog toga, obveznice su dobar, ali ne i dovoljan diverzifikator za akcije. 

Na kraju, ne zaboravimo na keš – on nema rizik, barem nominalni, i zbog toga je njegova korelacija nula kako sa akcijama, tako i sa obveznicama, zlatom i nekretninama. 

Balansirani portfolio

Ispostavlja se da je u praksi, posebno za običnog neprofesionalnog investitora, idealan investicioni portfolio, ako uopšte možemo govoriti o “idealnom” i “savršenom”, balansirani portfolio. 

Daću nekoliko uzastopnih ilustrativnih primera:

PRIMER 1. Ako imate investiciju u stan, onda bi dobro diverzifikovan i balansiran portfolio bio 50% nekretnina i 50% zlato. 

PRIMER 2. Ako imate investiciju u nekretninu, onda je još bolje diverzifikovan i balansiran portfolio 1/3 nekretnina, 1/3 zlato i 1/3 akcije. Ovaj portfolio je izrazito bolji od prethodnog, jer akcije istovremeno povećavaju potencijal za povrat i smanjuju rizik portfolija. 

PRIMER 3. Ako ste mlada devojka još uvek bez stana, onda bi balansirani portfolio od 50% keša i 50% zlata bio dobar početni niskorizični investicioni portfolio. Značajno možete poboljšati svoj povrat ako odaberete 50% zlato i 50% akcije, mada se rizik povećava. 

PRIMER 4. Ako ste mlada devojka iz PRIMERA 3 bez stana, značajno ćete smanjiti rizik ako odaberete balansirani portfolio 1/3 zlato, 1/3 akcije, 1/3 zemljište (ili garaža, odnosno nekretnina). Tako dobijate izuzetno dobro diverzifikovan niskorizični portfolio sa potencijalom za povrat od sva tri sredstva. 

PRIMER 5. Ako ste žena srednjih godina koja poseduje parcelu zemljišta i želite dodatno da smanjite rizik u odnosu na prethodni primer, možete odabrati još balansiraniji portfolio: 25% zemljište, 25% zlato, 25% akcije i 25% keš. Naravno, ovde je rizik značajno smanjen, ali je takođe i očekivani povrat: u takvom slučaju možete razmotriti opciju 30% zemljište, 30% zlato, 30% akcije i 10% keš. 

I tako, nakon dugih ilustracija i objašnjenja, konačno dolazimo do nekoliko osnovnih modela BALANSIRANOG PORTFOLIJA: 

1. ¼ zlato, ¼ akcije, ¼ nekretnine, ¼ keš 
2. ¼ zlato, ¼ akcije, ¼ nekretnine, ¼ obveznice 
3. 1/3 zlato, 1/3 nekretnine, 1/3 keš (jevrejski portfolio) 
4. 1/5 zlato, 1/5 nekretnine, 1/5 akcije, 1/5 obveznice, 1/5 keš.

S obzirom na izuzetno inflatornu investicionu sredinu, lično bih preporučio smanjene procente za keš i uklanjanje obveznica. Za ilustraciju, dolazimo do preporučenog BALANSIRANOG INFLACIONOG PORTFOLIJA: 

30% zlato + 30% akcije + 30% nekretnine + 10% keš. 

Zaključak

Na kraju, šta ćete odabrati zavisi u potpunosti od vas – od vaših godina, vaših prihoda, vašeg profila rizika i vaše investicione kulture.