Osam najvećih pljački zlata u istoriji

Zlato nije samo sredstvo koje investitori žele da uključe u svoje portfelje. Ono je takođe bilo predmet brojnih zločina, uključujući dobro isplanirane pljačke i krađe.

Iako su ovo mračne mrlje u istoriji ovog sjajnog metala, objektivno je razmotriti da je zlato fizička imovina – i kao takva, može biti ukradena.

Pogledajmo osam najznačajnijih pljački zlata u istoriji – ali i šta iz njih možemo naučiti.

Pljačka Britanske banke Bliskog Istoka

Dana 20. januara 1976, tokom eskalacije Libanskog građanskog rata, banda od osam naoružanih muškaraca iskoristila je haos rata i odlučila da napadne Britansku banku Bliskog Istoka, smeštenu u Bejrutu.

Pljačkaši su ušli u banku detonirajući eksploziv pored jednog od zidova banke, čime su napravili direktan prolaz. Četiri sata kasnije, probili su čelično ojačani sef.

Jednom kada su ušli u sef, banda je ispraznila sve sefove banke i utovarila novac, nakit, akcije i zlatne poluge u više vozila.

Ukupan gubitak procenjuje se na 32 miliona dolara, što danas iznosi preko 210 miliona dolara. Nijedan deo plena nikada nije pronađen.

Pljačka zlata u skladištu Brink’s-MAT

Najveća zabeležena pljačka zlata u Ujedinjenom Kraljevstvu dogodila se na, kako se činilo, sigurnom mestu – aerodromu.

Dana 26. novembra 1983, šest naoružanih muškaraca upalo je u skladište kompanije Brink’s-MAT na aerodromu Hitrou u Londonu. Nakon meseci planiranja, očekivali su da pronađu milion funti u gotovini.

Međutim, pronašli su tri tone zlatnih poluga, kao i gotovinu i dijamante. Danas bi to zlato vredelo skoro 320 miliona dolara.

Pljačka je bila udarna vest širom sveta, a BBC je snimio i mini dokumentarnu seriju o njoj.

Tokom istrage, otkriveno je više povezanih zločina, jer su pljačkaši angažovali Keneta Noja, tada jednog od najopasnijih britanskih kriminalaca. Da bi prikrili poreklo zlata, topili su ga i mešali s bakrom.

U BBC dokumentarcu čak se navodi:

Ako ste kupili zlatni nakit u Britaniji posle 1984, verovatno sadrži tragove Brink’s-MAT zlata.

Procene govore da je najmanje polovina zlata završila nazad na legalnom tržištu.

Pljačka zlata na aerodromu Gvaruljos

Druga pljačka na aerodromu na našoj listi dogodila se na aerodromu u Sao Paulu, Brazil.

Dana 25. jula 2019, osam naoružanih muškaraca, prerušenih u policajce, upalo je u kargo terminal aerodroma i uzelo dva radnika kao taoce.

Pljačkaši su ukrali oko 750 kilograma zlata, koje je bilo spremno za isporuku u Cirih i Njujork.

Današnja vrednost ukradenog zlata iznosi oko 80 miliona dolara.

Pljačka zlatarske firme Golden Door Jewellery Creations

Dana 10. februara 1983, dvojica razbojnika s najlon čarapama preko glave upala su u skladište zlatare u Majamiju, Florida.

Vezali su vlasnika i dva zaposlena trakom, te odneli više od 736 kilograma zlata u obliku poluga i nakita, prema navodima FBI portparola, Krisa Mazele.

Pljačkaši su pobegli automobilom, a zlato nikada nije pronađeno. Njegova vrednost procenjuje se na više od 80 miliona dolara.

Pljačka u rudniku zlata Sibanye

U periodu između avgusta 2013. i juna 2014. godine, 19 zaposlenih u rudniku zlata Sibanye Stillwater, koji se nalazi 130 kilometara od Johanesburga u Južnoafričkoj Republici, snimljeni su kako kradu zlatnu rudu iz rudnika.

Zaposleni su krili rudu u svojim radnim uniformama tokom smena i krišom je iznosili iz rudnika.

Prema procenama, na ovaj način je ukradeno oko 500 kilograma zlata. U 2024. godini, 15 okrivljenih proglašeno je krivim i osuđeno na deset godina zatvora. Vrednost ukradenog zlata u trenutku pisanja ovog članka iznosi 53 miliona dolara.

Pljačka zlata na aerodromu u Torontu

Samo nešto više od dve godine unazad, dogodila se još jedna pljačka zlata – ovog puta na Međunarodnom aerodromu Pirsone u Torontu.

Dana 17. aprila 2023. godine, let kompanije Air Canada prenosio je oko 400 kilograma zlata iz švajcarske rafinerije Valcambi za banku Toronto-Dominion. Uz zlato, pošiljka je sadržala i gotovinu u vrednosti od 2,7 miliona kanadskih dolara (oko 2 miliona američkih dolara), namenjenu za isporuku kompaniji Vancouver Bullion and Currency Exchange.

Nakon što je pošiljka skinuta s aviona, kamion se pojavio ispred kargo zone Air Canada. Vozač je predao transportni dokument, na osnovu kojeg su zaposleni učitali zlato i novac u vozilo.

Nekoliko sati kasnije, kamion kompanije Brink’s Canada stigao je u istu zonu, zahtevajući istu pošiljku – tada je otkriveno da je prvi dokument bio falsifikovan.

Godinu dana kasnije, šest osoba je uhapšeno i optuženo. Prema rečima detektiva Majka Meviti-ja, zlatne poluge su istopljene i distribuirane na lokalno i međunarodno tržište.

Vrednost ukradenog zlata procenjuje se na više od 42 miliona dolara.

Pljačka zlata u Kurasau

Dana 31. novembra 2012. godine, maskirani napadači – prerušeni u policajce – opljačkali su ribarski brod u Kurasau, ukravši ukupno 216 kilograma zlata. Veruje se da je zlato prokrijumčareno iz Gvajane.

Pred kraj godine, 29. decembra, policija u Kurasau je uhapsila sedam muškaraca osumnjičenih za krađu.

Trenutna vrednost opljačkanog zlata iznosi oko 23 miliona dolara.

Velika pljačka zlata (The Great Gold Robbery)

U noći 15. maja 1855. godine, četvorica muškaraca izveli su plan koji su nedeljama pripremali.

Edvard Agar – profesionalni kriminalac – zajedno s Vilijamom Pirsom – bivšim zaposlenim Južne železnice – i Vilijamom Testerom i Džejmsom Bergesom – tadašnjim zaposlenima železnice – uspeli su da ukradu 102 kilograma zlata iz pošiljke koja je išla vozom iz Londona u Pariz.

Da bi pristupili zlatu koje je bilo zaključano u sefovima koji su zahtevali dve istovremene ključaonice, lopovi su napravili voskane otiske ključeva i zatim livenjem izradili kopije.

Zlato su preuzeli i napustili voz u Folkstonu, 12 kilometara od Dovera, na južnoj obali Engleske. Krađa nije otkrivena sve dok voz nije stigao u Pariz, što je izazvalo konfuziju oko toga kada je tačno zlato nestalo.

Tadašnjih 102 kilograma zlata vredelo je 12.000 britanskih funti. Danas ta količina zlata vredi oko 8,2 miliona funti.

Pljačkaši su poluge istopili u manje – od po 100 unci – i zatim investirali novac. Kupili su obveznice u Turskoj i Španiji, a Vilijam Tester je čak postao generalni direktor švedske železničke kompanije.

Na kraju je Edvard Agar svedočio na sudu i otkrio da su sva četvorica odgovorni za pljačku. Pirs je osuđen na dve godine teškog rada u Engleskoj, Agar je poslat u zatvor Portland u Australiji u februaru 1857. godine, a Tester i Berges su deportovani u koloniju Swan River u Zapadnoj Australiji 1858. godine.

Šta možemo naučiti iz ovih događaja?

Kao što je rečeno na početku, zlato je bilo, jeste i ostaće visoko cenjena imovina.

Postoje oni koji žele i mogu da ga kupe iz investicionih razloga. S druge strane, postoje i oni koji žele da ga poseduju ilegalno.

Budući da je zlato fizička imovina, izloženo je riziku krađe. Zato je važno ne samo imati diverzifikovan portfelj, već i raspodeliti rizik krađe investicionog zlata na više lokacija. Možete razmotriti da deo držite kod kuće, deo u sefovima, a deo kod profesionalnog čuvara (custodiana).

Ipak, ni ovih osam slučajeva nije dovoljno da zlato učini neodrživom investicijom u pogledu čuvanja. Samo u SAD-u, godišnje se prijavi preko 2,6 miliona slučajeva investicionih prevara sa gubicima većim od 10 milijardi dolara.

Moramo biti svesni rizika koje svaka imovina nosi i postupati u skladu s tim.