Šta je nominalna vrednost novčića i kako se razlikuje od tržišne?

Zlatne kovanice su jedan od najpopularnijih oblika ulaganja u zlato. Za razliku od zlatnih poluga, mnoge zlatne kovanice su zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji porekla i imaju nominalnu vrednost. 

Međutim, koliko je ta nominalna vrednost stvarno vredna? I kako se ona razlikuje od vrednosti zlata? Hajde da saznamo.

Definicija nominalne vrednosti

Zlato i srebro se koriste kao valuta već hiljadama godina, a pre svega 100 godina većina zemalja je poštovala zlatni standard – što znači da je zlato bilo novac. Tako su zlatne kovanice proizvedene u to vreme nosile nominalnu vrednost u zemlji porekla.

Ova praksa se održava do danas, i sve kovanice proizvedene od strane nacionalnih kovnica bile su ili još uvek jesu zakonsko sredstvo plaćanja. To tehnički znači da biste ovu zlatnu kovanicu mogli koristiti kao sredstvo plaćanja kada idete u kupovinu ili plaćate poreze.

Međutim, nominalna vrednost je zanemarljiva u poređenju sa vrednošću zlata koje se nalazi u kovanici. 

Na primer, jedna od najpopularnijih kovanica na svetu, Bečka filharmonija, ima nominalnu vrednost od 100 evra u Saveznoj Republici Austriji.

Međutim, pošto kovanica sadrži 31,1 gram čistog zlata 999, njena vrednost u zlatu iznosi 3300$ (prema trenutnim tržišnim cenama). Ovo znači da praktično niko ne koristi ove zlatnike kao stvarno sredstvo plaćanja, već ih koristi kao investiciju u zlato.

Ista pravila važe i za srebrne kovanice koje takođe nose nominalnu vrednost. Srebrna kovanica od jedne unce Bečke filharmonije ima nominalnu vrednost od 1,5 evra, dok je srebrni sadržaj kovanice vredan 33 dolara (prema trenutnim tržišnim cenama).

Centralna banka ili kovnica postavlja nominalnu vrednost kovanice kao njenu novčanu vrednost i time je čini zakonskim sredstvom plaćanja. Međutim, vrednost metala često daleko premašuje ovu nominalnu vrednost.

Kako se sastav zlatnih kovanica menja u zavisnosti od njihove upotrebe?

Zlatne i srebrne kovanice su korišćene od strane čovečanstva kao najstabilniji oblik valute već hiljadama godina. Prve kovanice, prema Herodotu, kovane su u 6. veku pre nove ere, u Grčkoj Kraljevini Lidiji. Bile su rađene od elektruma – prirodne legure zlata i srebra.

Od Rimskog carstva, preko srednjovekovne Evrope, do modernog perioda, zlatne i srebrne kovanice su korišćene kao najstabilnija forma novca. Većina kovanica proizvedenih do 1930-ih bile su kovanice za cirkulaciju, što znači da su se koristile za svakodnevne transakcije.

Iz ovog razloga, ove kovanice su imale nešto nižu čistoću zlata i bile su pomešane sa drugim metalima kako bi se povećala njihova izdržljivost, jer je čisto zlato vrlo savitljiv metal. Ovo je razlog zašto kovanice kao što su kovanice standarda od 20 franaka čistoće zlata od 900. Ove kovanice su bile pravljene da traju i da se koriste u svakodnevnim transakcijama godinama. Drugi primer je britanska kovanica suveren, koja ima čistoću od 917, a ova kovanica se proizvodi i dan dans bez prekida još od 1817. godine.

Nakon Prvog svetskog rata, a naročito nakon velike depresije 1930-ih, mnoge zemlje su napustile zlatni standard, dok su druge prešle na reprezentativni novac. Ovaj uspon papirnog novca znači da zlatne kovanice više nisu korišćene u svakodnevnim transakcijama.

Iz ovog razloga, kovnice i rafinerije širom sveta odlučile su da pređu na proizvodnju kovanica visoke čistoće, koje ne bi bile korišćene za transakcije, već kao siguran način čuvanja vrednosti novca. Ipak, održali su nominalnu vrednost svojih kovanica.

Od tada, nacionalne kovnice su počele da izdaju kovanice od čistog zlata. Hajde da pogledamo koje su najpopularnije.

Primeri kovanica sa visokom tržišnom vrednošću u poređenju sa njihovom nominalnom vrednošću

Dok mnoge kovnice još uvek proizvode svoje istorijske kovanice, kovanice od čistog zlata su sve češće poslednjih 70 godina. Neke od najpopularnijih zlatnih kovanica na svetu pravljene su od čistog zlata.

Kanadski javorov list

Kanadska kovanica Javorov list proizvodi se od 1979. godine od strane Kraljevske kovnice Kanade. Ova kovanica ima nominalnu vrednost od 50 CAD, dok sadrži jedan uncu zlata sa čistoćom 999.

Neke kovanice Javorov list imaju čistoću od čak .99999, iako to ne utiče na tržišnu vrednost, to je pokazatelj visokog kvaliteta izrade Kraljevske kovnice Kanade.

Standardni Javorov list dolazi u veličini od jedne unce (31,1g), dok se proizvode i njegove frakcije, kao što su kovanice od 1/4 ili 1/10 veličine. Ove kovanice takođe nose nominalnu vrednost.

Od uvođenja 1979. godine, Kraljevska kovnica Kanade proizvela je više od 37 miliona ovih kovanica. Kovanica nosi nacionalni simbol Kanade, javorov list, sa jedne strane, a portret trenutnog britanskog monarha sa druge strane.

Kovanica Britannia

Britannia je kovanica od čistog zlata koju proizvodi Britanska Kraljevska kovnica. Ima nominalnu vrednost od 100 britanskih funti. Kovanica dolazi u standardnoj veličini od jedne unce, dok se proizvode i frakcije kovanice koje takođe nose nominalnu vrednost.

Na samoj kovanici nalazi se simbolički prikaz Britanije u obliku hrabre ratnice Britannije, čija ličnost datira još iz rimskog doba. Sa druge strane je portret trenutnog britanskog monarha.

Britanska Kraljevska kovnica ima dugu tradiciju proizvodnje zlatnih i srebrnih kovanica, koja traje više od 1100 godina. Poznata je širom sveta, a mnoge njihove kovanice su vrlo tražene.

Australijski zlatni kengur

Australijski zlatni kengur je kovanica od čistog zlata koju proizvodi Perth Mint u Australiji. Ima nominalnu vrednost od 100 AUD. Standardna veličina je jedna unca, dok se proizvode i frakcije kovanice koje nose nominalnu vrednost.

Ova zlatna kovanica prvi put je uvedena 1987. godine, i od tada je postala omiljena među investitorima širom sveta. Jedan od razloga njene popularnosti je to što se dizajn kovanice svake godine menja, prikazujući novu sliku najpoznatije australijske životinje.

Perth Mint je najstarija kovnica u Australiji, koju su prvobitno osnovali Britanci, a danas je poznata po visokom kvalitetu, inovativnom dizajnu i majstorskoj izradi.

Ove kovanice su samo primeri koje smo izabrali kako bismo ilustrovali razliku između nominalne vrednosti i vrednosti zlata. Isti princip se može primeniti na sve zlatne kovanice u svetu.

Zaključak

Kao što smo videli, nominalna vrednost kovanice je mnogo manja od tržišne vrednosti zlata u kovanici. 

Međutim, nominalna vrednost, ma koliko beznačajna bila, svedoči o najstabilnijoj valuti u istoriji – zlatu. Takođe, to je dobar podsetnik na to kako inflacija uništava našu kupovnu moć. 

Svake godine tržišna vrednost zlata ovih kovanica raste, dok je njihova nominalna vrednost sve manja i manja.