Ko je kupovao zlato do sada ove godine?

Najnoviji podaci Svetskog saveta za zlato pokazuju da je globalna tražnja za zlatom porasla za 1% u prva tri meseca ove godine, u poređenju sa prošlom godinom. Međutim, cena zlata porasla je za 38% u odnosu na prvi kvartal 2024. godine.

Pogledajmo odakle je došla tražnja koja je gurnula cenu žutog metala naviše između januara i marta 2025. godine. Ali prvo, zanimljiva činjenica o globalnoj ponudi zlata.

Visoke cene zlata, slaba prodaja zlata

Postoje tri glavna izvora snabdevanja zlatom na svetskom nivou: rudarska proizvodnja, reciklirano zlato i neto hedžing proizvođača. Poslednja kategorija odnosi se na zalihe zlata koje rudari drže kako bi zadovoljili iznenadne skokove u tražnji.

Globalna rudarska proizvodnja zlata dostigla je 856 tona, što je najviši nivo ikada zabeležen u prvom kvartalu godine. Najveći snabdevači sveže iskopanim zlatom su Kina, Australija i Kanada. Proizvodnja zlata u Kini porasla je za 2% ove godine u odnosu na prvi kvartal 2024. U Kanadi je rast iznosio 4%.

S druge strane, Australija je zabeležila blagi pad ponude iz rudnika, od 3%.

Značajan godišnji porast proizvodnje zabeležen je u Čileu (+45%) i Gani (+11%). Razlog leži u procesu stabilizacije rudarskog sektora, kao i u nastavku širenja već postojećih projekata.

Reciklirano zlato se uglavnom odnosi na nakit. Pod normalnim tržišnim uslovima, kada cena zlata raste, ljudi su skloni da prodaju svoj nakit i tako profitiraju. Međutim, u protekloj godini ponuda recikliranog zlata pala je za 1%.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, potencijalni razlog može biti to što ljudi zamenjuju stari nakit za nove komade, bez njegove prodaje. Drugo moguće objašnjenje je da ljudi založe svoj nakit na određeni vremenski period, umesto da ga u potpunosti prodaju.

Pomak tražnje ka investicionom zlatu

Tokom prvog kvartala ove godine došlo je do značajnog pomaka u tražnji za zlatom. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, investitori više ne kupuju zlato u svim oblicima i veličinama – poput nakita i kolekcionarskih kovanica/medalja – već preferiraju zlatne poluge i kovanice visoke čistoće, kao i fondove kojima se trguje na berzi, a koji su podržani zlatom (ETF).

Globalna tražnja za investicionim zlatom – u obliku poluga i kovanica, kao i zlatom podržanih ETF-ova – dostigla je rekordnih 551,9 tona. Ovo predstavlja porast od 170% u odnosu na prvi kvartal 2024. godine. Vrednost je bliska drugim rekordima postignutim u Q1 2020 (554,5 tona) i Q1 2022 (555,9 tona), oba perioda izražene globalne nesigurnosti tokom pandemije COVID-19 i ruske invazije na Ukrajinu.

Tražnja za zlatom van berze (OTC) bila je negativna, što pokazuje da je više zlata prodato direktno između institucija i pojedinaca sa velikim kapitalom nego što je kupljeno. Vrednost je iznosila -104 tone, što je značajna promena u odnosu na +61,2 tona neto kupljenog zlata na OTC tržištu.

Razlog za ovu promenu može biti povećano interesovanje za ETF fondove podržane zlatom.

Tražnja za zlatnim ETF-ovima na rekordnom nivou

Ukupno 226,5 tona zlata dodato je ETF fondovima podržanim zlatom. Ovo čini prvi kvartal 2025. devetim najvišim kvartalnim dodatkom zlata ETF-ovima od 2010. godine. Iako se plasman čini niskim, od 2010. bilo je ukupno 61 kvartal.

Reprezentativniji pokazatelj je poređenje sa drugim prvim kvartalima. U tom smislu, 2025. zauzima četvrto mesto po prilivima zlata u ETF-ove, iza 2016, 2020. i 2022. godine – od kojih su dve bile izuzetne.

Najzanimljiviji deo ETF tokova kapitala jeste izvor tog kapitala. Severna Amerika bila je najveći doprinosilac sa 210 tona zlata. Drugo mesto zauzima Azija, sa dodatih 103 tone zlata u ETF-ove, što je najviši zabeleženi nivo. Ovo je neobično za azijske investitore, koji su tradicionalno konzervativniji i preferiraju fizičke proizvode.

Isti obrazac ponašanja primećen je i na tržištu zlatnog nakita. Globalna tražnja za nakitom pala je za 21%, dostigavši najniži nivo od trećeg kvartala 2020. godine. Ovo je posledica prelaska investitora na manje i čistije zlatne proizvode. Takođe, niža tražnja – zbog rastuće cene zlata – podstakla je ljude da ulažu u zlato u obliku poluga i kovanica.

Centralne banke nastavljaju sa kupovinom

Iako na 21% nižem nivou nego u prvom kvartalu 2024, Q1 2025 i dalje pokazuje otpornu tražnju od strane centralnih banaka i državnih institucija. U prva tri meseca ove godine, takve institucije kupile su neto 243,7 tona zlata.

Najveće kupovine obavila je Narodna banka Poljske, u iznosu od 49 tona samo u prva tri meseca ove godine. Ova količina je više od polovine od ukupno 90 tona koliko je NBP kupila tokom cele 2024. godine.

Ostale kupovine izvršile su: Narodna banka Kine (+13 tona), Narodna banka Kazahstana (+6 tona), Češka narodna banka (+5 tona).

Značajnu kupovinu izvršio je i suvereni investicioni fond Azerbejdžana – Državni naftni fond Azerbejdžana (SOFAZ) – u iznosu od 19 tona zlata. Ova kupovina povećala je zlatne rezerve fonda na 165 tona, što predstavlja 26% njegovog portfolija.

Zaključak

Promena na tržištu zlata pokazuje da, usled pojačanih geopolitičkih i ekonomskih tenzija kao posledica Trampovog trgovinskog rata sa Kinom, investitori pokušavaju da očuvaju svoju kupovnu moć i zaštite investicije.

Međutim, mora se uzeti u obzir da deo tražnje dolazi i zbog stalnog rasta cene zlata tokom poslednjih pet godina. Od 2020. godine, cena zlata porasla je za više od 90%. Sa takvom izvedbom, investitori se boje da ne propuste buduće dobitke od ulaganja u zlato.

U celini, moramo biti oprezni prilikom investiranja i truditi se da tražimo prilike van onoga što mediji prikazuju.