Pošto smo u prethodnom članku sagledali prva zlatna pravila, u ovome ćemo razmotriti treće i četvrto pravilo, koja nam pomažu da štedimo pravilno. Tačnije, ovde ćemo posvetiti pažnju aktivama na koje se treba oslanjati prilikom strukturisanja strategije.
Ponovo bismo podsetili da u kategoriji Zlatna škola možete pronaći potpuno besplatne kurseve o investicijama i finansijama. Oni će vas uputiti u razumevanje osnovnih principa u ekonomiji, na potpuno pristupačnom i razumljivom jeziku.
Treće zlatno pravilo pravilne štednje
Već znamo da je za pravilnu štednju od ključnog značaja da prinos od naših investicija nadmašuje nivo inflacije. Sada se postavlja pitanje: u koje aktive investirati? Da bismo na njega odgovorili, najpre treba postaviti dva druga pitanja: koliku zaradu tražimo i koliko veliki rizik smo spremni da preuzmemo?
Prihod od investicija zavisi od naših individualnih afiniteta. Neki ljudi prosto žele da imaju dovoljno novca da mogu plaćati račune i živeti ne razmišljajući o finansijskim poteškoćama koje bi ih mogle zadesiti. Drugi bi želeli da steknu neko bogatstvo.
Stepen rizika s kojim smo spremni da se suočimo utiče na to koliko veliku zaradu možemo ostvariti. Da bi se postigla veća zarada, treba ulagati u nešto rizičnije aktive. Ulaganje u takve aktive može nam obezbediti mnogo veću dobit i učiniti nas bogatim, ali u isto vreme takođe je veća verovatnoća da ćemo izgubiti veliki deo novca.
U većini slučajeva kada štedimo i ulažemo mi ne tražimo ogromnu dobit, već prosto zaradu koja bi bila dovoljna da nas finansijski obezbedi na duži rok (naročito po odlasku u penziju). A to koliki smo rizik u stanju da prihvatimo zavisi od nekih subjektivnih faktora, kao što su, na primer, naš lični stav i procena (što je strogo individualni činilac), ali i od objektivnih, kao što je naša finansijska situacija.
Više o ovoj temi: Šta je inflacija
Ovo poslednje bi trebalo da bude vodeći faktor kada procenjujemo koliko visok rizik smo spremni da preuzmemo za svoju ušteđevinu. Ako su naši prihodi niski ili nisu konstantni, preduzimanje visokorizičnih investicija može biti veoma opasno za nas. To bi moglo rezultirati neočekivanim gubicima, koji bi nas pak doveli u neprijatnu finansijsku situaciju. Tako dolazimo do trećeg zlatnog pravila:
Štedite samo investirajući u ono za šta ste u stanju da snosite rizik
Četvrto zlatno pravilo štednje
Na kraju, za pravilnu štednju je isto tako važno i da ne komplikujemo nepotrebno našu investicionu strategiju. Zapravo, ona treba da bude što je moguće jednostavnija. Za većinu ljudi investiranje je nešto što oni rade dodatno uz svoju osnovnu profesiju s ciljem da očuvaju i povećaju vrednost svoje ušteđevine. Većina ljudi koji investiraju zapravo nisu profesionalni investitori.
Na investiranje treba gledati kao na prijatan hobi koji nosi dobar prihod od ušteđevine. Upravo zato što je to dodatna aktivnost, ne možemo se do te mere upustiti u ovu oblast niti se takmičiti sa profesionalnim investitorima i menadžerima fondova. Naša znanja će uvek biti organičenija i komplikovanije investicione strategije i instrumenti će nam ostati nerazumljivi.
Dosta ljudi se upušta u investicione strategije koje obećavaju veoma visoku dobit, a da ih ne razumeju. Drugi problem je što oni poveravaju svoj novac investitorima, čije strategije takođe ne razumeju dovoljno dobro. To je velika greška i jedan od najsigurnijih načina da se neočekivano brzo oprostiš od svoje ušteđevine. Ako ne razumemo datu investicionu strategiju ili instrument, ona jednostavno nije za nas.
Zato je četvrto zlatno pravilo investiranja:
Preduzimajte samo one investije koje su vam u potpunosti razumljive.
Zaključak
Pošto smo razmotrili i poslednja dva pravila štednje, ponovićemo sva četiri o kojima smo govorili u poslednja dva članka. Ta pravila glase:
- Uzmite štednju u svoje ruke i ne očekujte da neko drugi umesto vas obezbedi vašu finansijsku budućnost.
- Štedite samo investirajući u aktive, čiji je prinos veći od nivoa inflacije.
- Štedite u aktivama, čiji je profil rizika takav da možete da se suočite s njim.
- Upuštajte se samo u investicije koje su vam u potpunosti razumljive.
Zlato i srebro su aktiva koja je u najvećoj meri u skladu s ovim pravilima. Prinos od njih je veći od nivoa inflacije – skoro po definiciji, osnovna funkcija zlata i srebra kao investicije jeste upravo to da štite od inflacije.
Više o ovoj temi: 8 motive pentru a spune da aurului
Istovremeno, to je aktiva koja nosi veoma mali rizik. Investiciono zlato i srebro imaju niži profil rizika od ulaganja u gotovinu. Neočekivane političke i ekonomske krize mogu dovesti do gubitka kupovne moći investicija u gotovinu. Ne treba zanemariti ni to da su zlato i srebro „proste“ investicije u pozitivnom smislu reči – to su instrumenti koje nije teško razumeti, pa ne zahtevaju detaljno poznavanje finansija. Zapravo, do pre samo pet decenija zlato i srebro su bili novac. To znači da ih je gotovo svaki čovek u svetu mogao razumeti.
Nekima od vas pravila o kojima smo ovde govorili mogu se činiti veoma jednostavnim, ali ona predstavljaju temelj filizofije štednje. Strogo pridržavanje čak i samo ova četiri osnovna pravila štednje garantovalo bi vam mnogo viši nivo finansijske sigurnosti od one kojima se većina ljudi može pohvaliti.