Gotovo jedna trećina centralnih banaka planira da kupi zlato

Prema najnovijem istraživanju Svetskog saveta za zlato, posvećenom centralnim bankama širom sveta o pitanjima vezanim za zlato, 29% njih je izjavilo da planira da poveća svoje rezerve u narednoj godini.

Hajde da vidimo šta ovo znači za cenu zlata i koje centralne banke su spremne da kupuju zlato.

Razlog i karakteristike istraživanja

Od 2018. godine, Svetski savet za zlato objavljuje godišnji izveštaj anketirajući centralne banke širom sveta. Postavljena pitanja su povezana sa međunarodnim tržištem zlata ili su barem tangenta na njega.

Zašto bi Svetski savet za zlato sproveo takvo istraživanje?

Među svim globalnim akterima na tržištu zlata, centralne banke su entiteti koji obavljaju najveće kupovine zlata. Ovaj aspekt je naglašen 2022. i 2023. godine, kada su centralne banke širom sveta kupile istorijske količine zlata.

Ove kupovine su ostale na dinamičnom nivou u prvom kvartalu ove godine, tokom kojeg su centralne banke kupile ukupno 289,7 tona zlata, što je 1% više nego u prvom kvartalu prošle godine. Važno je napomenuti da se ovo povećanje tražnje, iako na izgled minimalno, dogodilo uprkos povećanju cene zlata od 9,5%.

Među centralnim bankama sa najvećim kupovinama u prva četiri meseca ove godine, Centralna banka Turske je na prvom mestu sa kupovinom od 38 tona zlata. Slede Narodna banka Kine (28,9 tona zlata), Banka Rezervi Indije (24,1 tona zlata) i Nacionalna banka Kazahstana (22,3 tona zlata).

Dakle, kupovinom otprilike jedne petine globalne ponude zlata u poslednje dve godine, pozicija centralnih banaka na međunarodnom tržištu zlata je veoma važna. One su jedan od faktora koji su pogurali cenu zlata na rekordne nivoe u protekloj godini.

Koliko centralnih banaka je anketirano?

Prema Svetskom savetu za zlato, oni, zajedno sa YouGov – britanskom statističkom istraživačkom agencijom – šalju ankete svim centralnim bankama u svetu koje nisu pod sankcijama. Ove godine, broj ispitanika je bio 69 od 149 centralnih banaka. Broj ispitanika je 18% veći nego u anketi iz 2023. godine, kada je na upitnik odgovorilo 59 banaka.

Upitnik je sproveden između 19. februara i 30. aprila 2024. godine. U njemu su odgovori podeljeni između razvijenih i zemalja u razvoju. Da bi se napravila razlika između država, korišćene su liste koje je obezbedio Međunarodni monetarni fond.

Zašto centralne banke drže zlato?

U anketi, Svetski savet za zlato je uključio pitanje o relevantnosti specifičnih razloga zbog kojih anketirane banke drže zlatne rezerve.

Od svih nabrojanih razloga, 93% banaka je smatralo inflaciju najrelevantnijim faktorom za držanje zlatnih rezervi. Sledeći po važnosti su performanse zlata u vreme krize, diversifikacija portfolija i odsustvo rizika od gubitka investicije.

Kada je reč o efikasnom upravljanju međunarodnim rezervama, centralne banke su kao najrelevantniji faktor smatrale kamatne stope. Zatim su pomenuta inflacija i geopolitička nestabilnost, pri čemu je relevantnost ovih faktora ista kao i 2023. godine.

Smatram da je ovo najvažnija tabela od svih osam prisutnih u izveštaju. Svetski savet za zlato je uspeo da prikaže nemaran status centralnih banaka u razvijenim ekonomijama. Među 24 centralne banke iz razvijenih ekonomija, samo četvrtina vidi transfer ekonomske moći kao pravi problem. Nasuprot tome, 42% zemalja u razvoju to vidi kao problem.

Pored toga, nijedna centralna banka u svetu ne vidi implementaciju digitalnih valuta kao rizik, i stoga, sa manjom potrebom za držanjem zlata. Zemlje u razvoju takođe ne stoje dobro sa ovog stanovišta, sa samo osam od 45 priznajući digitalne valute kao pravi rizik.

Dakle, mogli bismo reći da su centralne banke u zemljama u razvoju mnogo svesnije šta rizik znači, u poređenju sa onima u razvijenim ekonomijama.

Kako centralne banke vide ulogu zlata u budućnosti?

Na pitanje kako smatraju da će se odnos zlata kao imovine u ukupnim globalnim međunarodnim rezervama razvijati u narednih pet godina, 69% banaka je odgovorilo da predviđa povećanje u tom pogledu. To znači nastavak dugoročnih kupovina zlata, osiguravajući konstantno povećanje cena zlata.

Međutim, moramo biti vrlo pažljivi u vezi sa tim koje centralne banke kupuju zlato. Kao što smo gore pomenuli, trend kupovine pretežno je na Istoku, sa Turskom i Kinom kao liderima u ovom aspektu.

Na rok od 12 meseci, 29% anketiranih banaka je odgovorilo da očekuju povećanje svojih zlatnih rezervi. Ovaj procenat je najviši otkako je Svetski savet za zlato započeo sprovođenje ove ankete 2018. godine.

Zanimljivo je videti da je procenat centralnih banaka koje očekuju smanjenje svojih zlatnih rezervi ostao konstantan u odnosu na prošlu godinu na 3%. Ovo je dobar znak, posebno za razvijene zemlje. Držanje zlata u rezervama centralnih banaka (važnije, povećanje tih rezervi) daje legitimitet bankama da stvaraju novac kroz štampanje.

Nastavak relokacije zlatnih rezervi

Glavna tema poslednjih godina u vezi sa centralnim bankama i zlatom, pored masovnih kupovina, bila je repatrijacija rezervi. Trend koji je započeo 2021. godine traje i danas. Glavni razlog leži u čuvanju rezervi na sigurnom, ali i mogućnosti pristupa njima kad god je zemlji potrebno.

Više o ovoj temi: Istraživanje ukazuje da centralne banke pune svoje rezerve zlata

Najskoriji trenutak repatrijacije bio je u Indiji, koja je u prvom kvartalu ove godine repatrirala 100 tona zlata iz trezora u Londonu. S obzirom na ukupno 822,1 tonu zlata koje drži Rezervna banka Indije, 100 tona je značajna količina.

Više o ovoj temi: Indija vraća svoje rezerve zlata kući

Prema istraživanju, procenat centralnih banaka sa zlatnim rezervama u Londonu porastao je sa 53% prošle godine na 55% ove godine.

Istovremeno, procenat zlata koji se drži u trezorima narodnih banaka širom sveta povećan je sa 35% na 41%. Centralne banke procenjuju da njihove zlatne rezerve sledeće godine neće doživeti tako značajne promene u lokaciji kao prošle godine.

Zaključak

Istraživanje ističe neke vrlo važne tačke u vezi sa položajem centralnih banaka na međunarodnom tržištu zlata. Trend je jasan – nastaviće da kupuju zlato. A te kupovine će pogurati cenu zlata na još veće vrednosti.

Međutim, kao što je pomenuto, veoma je važno obratiti pažnju na to koje centralne banke kupuju zlato. Za sada, Istok drži monopol na kupovinu zlata. Ostaje da se vidi da li će se položaj centralnih banaka u razvijenim zemljama promeniti i da li će se one pozicionirati kao kupci zlata.