Globalna tražnja za zlatom u 2024. i potencijal za 2025.

Prošla godina bila je obeležena dinamičnim tržištem zlata. Ne samo da je cena zlata, prilagođena inflaciji, premašila svoj 44-godišnji rekord iz januara 1980, već su se dogodili i brojni trendovi u vezi sa tražnjom za zlatom.

Analiziraću sve ove promene tokom 2024. godine, fokusirajući se na faktore koji su doveli do rasta cene zlata za skoro 30%. Do sada, cena zlata je porasla za gotovo 10%, što se može pripisati novim politikama Donalda Trampa.

Više o ovoj temi, ovde: Cena zlata na novom rekordnom nivou

Zaključiću članak sa potencijalnim faktorima koji bi mogli uticati na cenu zlata u 2025. godini.

Tražnja za investicionim zlatom

Kao i obično, počinjemo sa investicionim sektorom globalne potražnje za zlatom. Investiciono zlato obuhvata potražnju za fizičkim zlatnim polugama i zlatnicima, ali i potražnju za fondovima kojima se trguje na berzi, a koji su vezani za zlato (ETF-ovi).

Ukupna investiciona tražnja za zlatom porasla je u 2024. godini za 25% u odnosu na 2023. Ovaj skok može delovati značajno, međutim, ako sagledamo podatke pre pandemije COVID-19, tražnja od 1.179,5 tona nije posebno visok nivo.

Tražnja za zlatnim ETF-ovima

Glavni pokretači investicione potražnje bili su ETF-ovi. Iako je ukupna neto tražnja negativna – što pokazuje da je više zlata izašlo iz ETF-ova nego što je u njih uloženo – u poređenju sa neto odliva od -244,2 tone u 2023. godini, 2024. predstavlja značajan napredak.

Najveći investitori u zlatne ETF-ove bili su Azijci – pre svega Kinezi – koji su doprineli povećanju zlatnih rezervi azijskih ETF-ova za 78,4 tone. Severna Amerika je takođe zabeležila neto prilive na godišnjem nivou (prvi put od 2020.) od 8 tona. Jedan od glavnih razloga za neto priliv u severnoameričke fondove jeste politika smanjenja kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi (Fed).

Ovo je odvratilo investitore od državnih obveznica i usmerilo ih ka zlatu. Međutim, zbog značajnog rasta cene zlata tokom cele godine, Evropljani – suočeni sa stagnirajućim ekonomskim uslovima u EU – prodali su toliko zlata da su evropski ETF-ovi zabeležili ukupni neto odliv od 97,9 tona zlata.

Tražnja za zlatnim polugama i zlatnicima

Što se tiče tražnje za zlatnim polugama i zlatnicima, na globalnom nivou ima malo promena u odnosu na 2023. godinu. Prošlogodišnja tražnja za zlatnim polugama i zlatnicima bila je samo 1% niža u odnosu na 2023. Ipak, postoji značajna tražnja sa Istoka, koja je nadmašena nedostatkom interesovanja sa Zapada.

Kao što se može videti, postoji jasna podela između Istoka i Zapada kada je reč o investicijama u fizičko zlato. Razlozi za to su brojni:

• Veća sklonost ka spekulacijama na Zapadu – opšti trend ulaganja u AI, tehnologiju i kriptovalute pomerio je fokus investitora u Evropi i Severnoj Americi dalje od zlata;
• Manje domaćih investicionih opcija – Kinezi su poznati kao najveći štediše na svetu (štede i do 40% svojih godišnjih prihoda), što pokazuje veoma konzervativno investiciono ponašanje, u skladu sa arhetipom investitora u zlato;
• Povoljniji trgovinski uslovi – Indija je prepolovila carine na uvoz zlata, što je dovelo do nižih domaćih cena zlata.

Svi ovi faktori doprineli su kontinuiranom rastu cene zlata, čineći ga sve privlačnijim za investitore na Istoku. U međuvremenu, zapadni investitori ostaju pri stavu: „Ne kupujem zlato jer ono ništa ne proizvodi“. Kako smo već objašnjavali na našem Blogu, svrha zlata nije nužno da proizvodi nešto, već da očuva kupovnu moć na duži rok.

Tražnja za zlatnim nakitom

Globalni sektor zlatnog nakita pretrpeo je ozbiljan udarac zbog velikog rasta cene zlata. Na godišnjem nivou, tražnja za zlatnim nakitom pala je za 11%. Najveći pad zabeležen je u Kini (najvećem tržištu zlatnog nakita, sa -24%) i Australiji (-24%), dok je Indija imala tek 2% smanjenja u odnosu na 2023.

Značajan pad kineske tražnje za nakitom posledica je prelaska sa velikih i teških zlatnih komada na manje. Ovo je rezultat nižih plata i veće nesigurnosti prihoda, što potrošačima više ne dozvoljava ozbiljne kupovine. Međutim, suprotna situacija se dešava na kineskom investicionom tržištu zlata, gde je tražnja u 2024. porasla za 20%.

Ova kontrastna slika posledica je i dalje jakog štednog ponašanja kineskih građana, ali i slabe potražnje za potrošačkim dobrima. To je dovelo do toga da Kinezi kupuju zlato u svrhu investiranja, a ne trošenja na velike komade nakita koji nemaju investicionu vrednost.

Tražnja centralnih banaka za zlatom

Godina 2024. označila je treću uzastopnu godinu u kojoj je tražnja centralnih banaka za zlatom premašila prag od 1000 tona. Iako je nešto niža u odnosu na 2022. i 2023. godinu, 2024. se i dalje može smatrati rekordnom godinom po kupovini zlata od strane centralnih banaka.

Prema istraživanju Svetskog saveta za zlato iz juna 2024, 29% ispitanih centralnih banaka planiralo je da u narednoj godini kupi još zlata. Iako istraživanje nije preciziralo koje centralne banke planiraju da povećaju svoje zlatne rezerve, podaci za drugu polovinu godine su dostupni.

Od ukupno 1044,6 tona zlata koje su centralne banke kupile u 2024. godini, Narodna banka Poljske bila je najveći kupac, povećavši svoje zlatne rezerve za 90 tona zlata.

Guverner poljske centralne banke, Adam Glapinski, ima za cilj da poveća udeo zlata u ukupnim međunarodnim rezervama zemlje na 20%. Trenutno, ovaj udeo iznosi 17,5%.

Na drugom mestu nalazi se Turska, koja je kupila 75 tona zlata u 2024, dok je Rezervna banka Indije kupila 73 tone. Kina, koja je bila najveći kupac zlata u 2023, zaustavila je kupovinu zlata od maja do novembra, pa su njene rezerve porasle za „samo“ 44 tone.

Među ostalim značajnim kupovinama su Azerbejdžan (+45 tona), Češka (+20,5 tona), Irak (+20 tona), Kirgistan (+17 tona), Mađarska (+15,5 tona), Uzbekistan (+11 tona), Katar (+10 tona), Srbija (+8 tona) i Rusija (+3 tone).

Tehnološka tražnja za zlatom

Stalne vesti o industriji veštačke inteligencije dovele su do povećanja tražnje za primenom AI tehnologije u našem svakodnevnom životu. Da bi se to ostvarilo, potrebna je odgovarajuća infrastruktura kako bi računari mogli da pokreću složene programe.

Zbog toga je tražnja za zlatom u elektronici porasla u 2024. godini za 9% u odnosu na 2023.

U 2025. godini postoji velika verovatnoća daljeg rasta potražnje za zlatom u ovom sektoru, kako bi se unapredile baze podataka koje mogu da obrađuju i skladište sve veće količine informacija.

Zaključak

U 2024. godini globalna tražnja za zlatom porasla je za samo 1%. Međutim, upravo ova tražnja dovela je do povećanja cene zlata za 30%. Ključni razlog za to leži u tome gde se zlato koristi i u koje svrhe.

Tokom prošle godine uočili smo smanjenje tražnje za zlatom u kulturne svrhe – što se vidi iz pada sektora nakita – dok je istovremeno porasla tražnja za investicione i tehnološke svrhe.

U Sjedinjenim Američkim Državama, zbog neizvesnosti izazvane Trampovom tarifnom politikom, tražnja za zlatom porasla je do te mere da je samo u januaru uvezeno 393 tone zlata. Ovo je dovelo do rekordnog rasta cene zlata, koja je dostigla 2874 dolara po trojskoj unci.

Sa 9,8% rasta cene samo u ovoj godini, zlato je veoma blizu tržišnoj prognozi od 3000 dolara po trojskoj unci. Na cenu će i dalje uticati smanjenje kamatnih stopa, ekonomska stabilnost Evrope i efekti novog mandata Donalda Trampa.