Cena zlata sve bliža svojoj najvišoj vrednosti u istoriji

Ova nedelja počela je naglim skokom cena sirovina, uključujući tu i cenu zlata. Ovaj žuti metal skočio je na 2019 dolara za jednu finu uncu (u trenutku pisanja). To je samo nešto manje od najveće vrednosti koja je ikad zabeležena – 2033 dolara za uncu na dan 3. avgusta 2020. g.

Kod srebra je, počev od kraja januara, takođe primetna rastuća tendencija. U trenutku pisanja članka spot cena srebra iznosi 26,08 dolara za uncu. To je njegova najviša vrednost od jula 2021. g.

Sirovine otišle nebu pod oblake

Plemeniti metali nisu jedina aktiva koja stoji dobro. To isto generalno važi i za kategoriju sirovina. Poslednji presek je sledeći:

–        Bakar zabeležio istorijski rekord

Na berzi COMEX fjučersima bakra sa isporukom u martu ove godine trgovano je za 4,840 dolara za funtu (0,45 kg) ili 10,4 hiljada dolara za tonu. To je najviša cena ovog metala u istoriji. Bakar ima široku primenu u modernim tehnologijama, uključen je u gotovo sve električne uređaje i značajan je i u izradi kablova. On je takođe važna komponenta elektromotora, u izradi cevi, krovova, industrijskih mašina i mnogih drugih proizvoda.

–        Nikl

Nikl je drastično skočio od početka ruske invazije na Ukrajinu, a naročito nakon sankcija, koje su uvedene zemlji, na čijem je čelu Vladimir Putin. Razlog je što je Rusija dvanaesti najveći izvoznik rude nikla na svetskom nivou do 2019. g. i ima 10% udela u svetskom izvozu nikla u prerađenom i neprerađenom obliku.

Više o ovoj temi: Finansijske sankcije protiv Rusije – efekti u sadašnjosti i budućnosti

U utorak se cena nikla na Londonskoj berzi metala udvostručila i prekoračila 100.000 dolara po toni. To je takođe najveća vrednost u istoriji. Ona baca u senku poslednji rekord, postignut u aprilu 2007. g., kada je cena nikla iznosila 48.000 dolara po toni.

–        Aluminijum

Aluminijum je takođe oborio rekord, skočivši na preko 5000 dolara po toni u ponedeljak, da bi potom blago pojeftinio u utorak. Ipak, njegovrevrednosti su neviđeno visoke, a aluminijum se koristi u gotovo svemu oko nas – od aero-kosmičke i automobilske industrije, preko proizvodnje stolarije, opreme i mašina za domaćinstva i industriju, folija i električnih uređaja, pa do pakovanja za razne namirnice i pića.

Ovde opet Rusija igra važnu ulogu u izvozu – zemlja izvozi 6% aluminijuma na svetskom nivou.

–        Nafta

Brent nafta dostigla je 130 dolara za barel u ponedeljak, čime se zastrašujući približila svojoj najvećoj vrednosti u istoriji od 140,5 dolara za barel od juna 2008. g. Uprkos padu na 126 dolara za barel u utorak, on ipak ostaje izuzetno skup.

–        Prirodni gas

Prirodni gas na berzi u Amsterdamu premašio je 225 dolara po megavat-satu, što je opet najviša vrednost u istoriji. To će se tek odraziti na cene toplotne i električne energije u Evropi. Dodamo li tome i poskupljenje industrijske struje, samo od ove cene potrošačima sledi trostruki udarac.

Više o ovoj temi: Kako bi na naše lične finansije uticao rat između Rusije i Ukrajine

U povezanom članku sagledali smo zavisnost Evrope od ruskog gasa. Zasad se on i dalje isporučuje, ali količine variraju svakog dana.

–        Pšenica

Rusija i Ukrajina drže više od trećine svetskog izvoza pšenice. One diktiraju strukturu ovog tržišta. Jedini veći izvoznik pšenice od Rusije je Evropska unija, koja ipak predstavlja zajednicu, a ne jednu državu. Ukrajina je na četvrtom mestu sa 12%. Osim toga, zemlja ima udeo od 17% u izvozu kukuruza, iza SAD (30%), Brazila (21%) i Argentine (19%).

Na berzi Euronext cena tone pšenice sa isporukom do kraja marta skočila je na 425 evra za tonu. To je rast od preko 60% za ovu osnovnu namirnicu.

Zašto sve poskupljuje

Cene sirovina i metala samo što nije zadesila „savršena oluja“. Mnogi činioci istovremeno utiču na cenu zlata, srebra i drugih aktiva iz ovih dveju grupa. Prvo ćemo pogledati plemenite metale, a nakon toga i dinamiku u grupi sirovina.

–        Šta se dešava sa cenom zlata

Cena zlata takođe je naglo skočila iz nekoliko razloga. Ponajpre, potražnja za investicionim zlatom, koja beleži osmogodišnji rekord tokom prošle godine, i dalje raste. Imajući u vidu drastično poskupljenje potrošačkih cena, ovaj metal ponovo sija kao spasilac kupovne moći, a kada se uzme u obzir i pad alternativnih tržišta poput tržišta deonica.

Visoku potrošačku potražnju prati i povećana kupovina zlata na ETF fondovima. Sa porastom cene zlata oni su se vratili kupovini, pa je tokom februara količina koju poseduju porasla za 35,5 tona u ukupnoj vrednosti od 2,1 milijardu dolara (po cenama iz februara meseca). U kontekstu kontinuiranog rasta cena može se očekivati da će rasti i njihova kupovina.

Drugo, cena zlata zavisi od ponude, a desetine ruskih rafinerija isključeno je iz standarda dobre isporuke (good delivery) za londonsko tržište. Istovremeno, zlato predstavlja glavni izvoz Rusije u Švajcarsku (gde se nalaza najveće rafinerije u svetu. Stoga smanjenje izvoza u ovu alpsku zemlju takođe doprinosi rastu cene.

–        Štampanje novca od strane centralnih banaka

Vodeći razlog za pad kupovne moći valuta, a samim tim i poskupljenje robe, jeste štampanje novca od strane centralnih banaka. U ekonomiji se to povećanje novčane mase naziva „inflacija“, a porast cena, do kojeg vodi, samo je jedna od njegovih posledica. Možete pročitati detaljnije i zašto u povezanom članku ispod:

Više o ovoj temi: Šta je inflacija

Ali to ni iz daleka nije jedini razlog. Njemu treba dodati i ostale.

–        Problemi u isporuci

Sektor logistike suočio se sa teškim gubicima i nagomilavanjem kontejnera u lukama (naročito u SAD) još pre izbijanja rata između Rusije i Ukrajine. Rezultat – poskupljenje uvoza i kašnjenja. Ali sa početkom invazije situacija se još više pogoršala. Trenutno su tri najveće transportne kompanije – švajcarska MSC, danska Maersk i francuska CMA CGM obustavile su isporuke iz Rusije i za nju.

Jednostavno rečeno, ne postoji dovoljan transportni kapacitet u svetu koji bi zadovoljio potrebe za transportom. Zato on postaje sve skuplji, a isporuke kasne.

Može se očekivati da će zbog rata situacija nastaviti da se pogoršava. Istovremeno, počinje da se priča o zabrani uvoza ruske nafte i gasa u Evropu. Ove sirovine su dosad bile izuzete iz sankcija. To bi dodatno pogoršalo logistiku, jer bi Stari kontinent morao da pronađe alternativne proizvođače, što će, međutim, koštati više (da nije tako, ne bi toliko zavisila od ruskog uvoza).

–        Slaba ponuda i velika potražnja za sirovinama

Iako je proizvodnja osnovnih metala (bakar, aluminijum, olovo, nikl, kalaj i cink) porasla tokom prošle godine, ona još uvek ne može da zadovolji rastuću potražnju. I tokom 2021. g. takođe je zabeležen deficit ponude u odnosu na potražnju.

U nekim regionima u svetu proizvodnja je na direktnom udaru. Čile, koji obezbeđuje oko trećine svetske ponude bakra, sprema se za nacionalizaciju rudnika, što nikad nije dobra vest.  U Evropi je cena električne energije toliko visoka u velikoj meri zbog povećanja cena prirodnog gasa i mera za ograničavanje fosilnih goriva da kompanije za preradu metala gotovo da ne mogu da posluju, jer predstavljaju energetski intenzivnu industriju. Početkom marta 2022. g. cena proizvodnje jedne tone aluminijuma premašila je cenu iste količine metala na Londonskoj berzi metala.

U Kini su deo pogona, kao i prerada metala bili obustavljani kako ne bi zagađivali vazduh. Tek se očekuje da će potražnja u ovoj zemlji sve više rasti, jer se ona okreće rastu.

Fizičke rezerve nekih metala na berzama više su nego nedovoljne. U slučaju bakra one su bile dovoljne da zadovolje globalne potrebe na oko tri dana još pre poslednjih geopolitičkih zbivanja. Tako je spot cena premašila fjučers cenu – situacija poznata kao deport.

U tom kontekstu invazija Rusije na Ukrajinu i sankcije koje su usledile samo su još više smanjile globalnu ponudu, što je poguralo cene sirovina. Neke kompanije su čak počele da prave zalihe nekih sirovina i samim tim povećavaju još više njihovu vrednost.