Cena zlata na novom rekordnom nivou

U petak, 31. januara 2025. godine, cena zlata dostigla je 2816 dolara po troy unci. Ovo predstavlja najveći nivo cene ovog plemenitog metala u istoriji. Uzimajući u obzir inflaciju od septembra 1971. godine, ova cena je za samo deset dolara niža od prilagođene vrednosti.

Trenutna carinska politika novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država pokazuje se kao izuzetno agresivna i dovodi do značajnih špekulacija. Spekulativni aspekt odnosi se na to koje će još tarife Tramp uvesti tokom svog mandata.

Pogledajmo kako su ove tarife izazvale događaje na globalnom tržištu zlata, što bi moglo doneti ozbiljne probleme snabdevačima zlata.

Carinska kriza

Tokom svoje predsedničke kampanje, Tramp je insistirao na uvođenju tarifa na uvoz robe u zemlju. Veruje da će ove tarife ne samo smanjiti trgovinski deficit i pomoći u otplati duga savezne vlade, već i podstaći nacionalnu proizvodnju roba i usluga.

Međutim, jedino što tarife zaista rade jeste da čine robu (i usluge) skupljim. Poslovni ljudi koji se bave uvozom i izvozom moraju unapred platiti te tarife kada uvoze strane proizvode u zemlju. Kako bi održali svoje profitne margine, oni će te troškove preneti na cenu proizvoda. Na kraju, krajnji potrošač plaća tarife.

Ovo dovodi do smanjenja uvoza u zemlju, što može pomoći makroekonomskim pokazateljima – posebno trgovinskom bilansu – ali potrošači su generalno u lošijem položaju.

Šok na tržištu zlata

Nakon što je Tramp potpisao nove tarife na Kanadu, Meksiko i Kinu – najveće trgovinske partnere SAD-a – uvedena je tarifa od 25% na robu uvezenu iz Meksika i Kanade, kao i dodatnih 10% na kinesku robu.

Kako bi izbegli oporezivanje sirovina – poput nafte, retkih metala i plemenitih metala – robne berze, finansijski konglomerati i proizvođači počeli su da gomilaju takve materijale. To je slučaj i sa zlatom. Od 1. januara 2025. godine, u Sjedinjene Američke Države ušlo je osam miliona unci zlata. Od toga, samo u periodu od 27. do 31. januara, uvezeno je 1,72 miliona unci.

Ova povećana potražnja – koja se obično oslanja na zlatne rezerve u Bank of England – ostavila je tržište s pitanjem da li postoji dovoljno zlata za isporuku. Londonska asocijacija za tržište zlata (LBMA) imala je u decembru 2024. godine na raspolaganju za trgovinu, takozvani „slobodni promet“, 36 miliona unci zlata. To predstavlja 13% ukupnog zlata uskladištenog u trezorima odobrenim od strane LBMA, dok preostalih 87% drže centralne banke, berzanski fondovi i razne međuvladine organizacije (poput MMF-a).

Zbog prošlomesečnog šoka potražnje, isporuka zlata iz LBMA sada traje između četiri i osam nedelja. Standard pre novembra 2024. godine (kada je Tramp izabran) bio je dva do tri radna dana.

Previše papirnog zlata

Ovaj događaj dodatno pogoršava odnos između zlata na papiru i stvarnog fizičkog zlata. U Sjedinjenim Američkim Državama postoji 128 potraživanja na svaki gram čistog zlata. Iako u manjoj meri, ni Ujedinjeno Kraljevstvo nije „u boljoj poziciji“, sa 11 potraživanja na svaki gram zlata.

Kako je to moguće?

Putem derivativnih ugovora. Kao deo derivata, fjučers ugovori omogućavaju kupovinu određene količine osnovne aktive na budući datum, po unapred utvrđenoj ceni. Međutim, kada ovi ugovori dospeju, zlato se obično ne isporučuje. Umesto toga, investitori ih namiruju u gotovini ili se ugovori produžavaju.

Produženje (roll over) znači da kada postojeći fjučers ugovor istekne, automatski se generiše novi sa dužim rokom trajanja.

Ova dva procesa ne zahtevaju fizički transport zlata i funkcionišu slično berzanskim fondovima – gde se zlato ne zamenjuje prilikom trgovine, već se prenosi samo pravo vlasništva nad određenom količinom zlata.

Kuda ovo vodi?

Trenutno, globalno tržište zlata podseća na sistem frakcionalnih rezervi u kreditiranju. Posedujući veoma malu količinu osnovne aktive – u ovom slučaju zlata, dok je u bankarstvu to gotovina – sistem se oslanja na potencijal ostvarivanja profita.

Međutim, kada se zahteva isporuka – bilo zlata ili depozita – ceo sistem se urušava, jer ne postoji dovoljno grama zlata ili depozita za sve potražioce. Do sada je guverner Banke Engleske, Endru Bejli, uveravao javnost da su zlatne rezerve u Londonu dovoljne da apsorbuju šokove potražnje.

Ipak, moramo se zapitati koliko još potražnja može rasti u uslovima sve veće neizvesnosti. Za razliku od gotovine, zlato se ne može stvoriti ni iz čega. Mora se iskopati, rafinisati pod određenim uslovima, transportovati i tek tada može stići do investitora.