Šta gura cenu zlata na rekordni nivo?

Od početka septembra, cena zlata porasla je za 3,4%. Ovo stavlja tržišne performanse zlata iznad indeksa S&P500 (+1,8%), Nasdaq (+3,3%) ili gotovo bilo kog drugog berzanskog indeksa razvijenih zemalja.

Ali koji je razlog za ovo masovno interesovanje za zlato u poslednje vreme? Do sada ove godine, cena zlata je porasla za gotovo 26%. To čini 2024. četvrtom najboljom godinom po pitanju rasta cene zlata u prvih devet meseci bilo koje godine od ukidanja zlatnog standarda 1971.

Uzimajući u obzir da prva tri mesta zauzimaju godine tokom nekih od najgorih ekonomskih perioda u Sjedinjenim Državama – decenija stagflacije 1970-ih – ovogodišnji skok cene zlata mnogo govori o prognozama za američku ekonomiju.

Zašto postoji tako velika potražnja za zlatom?

Da bismo razumeli šta gura cenu zlata na rekordne nivoe, potrebno je da razumemo ponašanje investitora. Konkretno, u vezi sa balansiranjem investicionog portfolija u pogledu rizika.

Kad god gradimo naš investicioni portfolio, nikada ne treba da alociramo sve naše resurse u jedno jedino sredstvo. Ovo nas izlaže ili visokim potencijalnim gubicima, ili vrlo niskim prinosima. Većinu vremena, investitori kombinuju nekoliko klasa aktiva prilikom izgradnje svog portfolija, u strategiji poznatoj kao diverzifikacija.

Više o ovoj temi: Šta su aktiva? Vrste, primeri i saveti

Prilikom diverzifikacije, da bi se balansirali rizici koje donose akcije ili alternativne investicije – poput kriptovaluta – investitori mogu birati između američkih državnih obveznica i zlata kako bi dodali sigurnost i stabilnost u portfolio. Zlato i obveznice se tretiraju kao “sigurne investicije”. Ipak, kada su u pitanju američke državne obveznice, u budućem članku ćemo se detaljnije baviti time koliko su one sada zaista „sigurne“.

Obveznice ili zlato?

Obveznice imaju određenu kamatu koja zavisi od kamatne stope koju postavlja centralna banka. Postavljanje ove kamatne stope od strane centralnih banaka je način manipulacije kreditnim tržištem, kako bi monetarna vlast sprovela svoju politiku. Kada se ovo dogodi, kreditno tržište – od kojeg zavise mnoga druga tržišta, kao što su tržište nekretnina i berza – dolazi do distorzije.

Više o ovoj temi: Slabljenje novca: Zašto se štampa rekordna količina valute, a sudeći po centralnim bankama inflacije nema

Tokom poslednje dve godine, prinosi na obveznice bili su na najvišim nivoima u poslednjih nekoliko decenija. Ovo je bilo zbog toga što su centralne banke povećavale kamatne stope kako bi obuzdale inflaciju. Pošto su stope inflacije stalno opadale, nekoliko centralnih banaka širom sveta počelo je da smanjuje kamatne stope.

Legenda: crveno – Švajcarska, svetlo sivo – SAD, tamno sivo – Kanada, plavo – Evrozona, braon – Australija 

Kada se kamatne stope smanje, vrednost trenutnih obveznica raste u poređenju sa novoizdatim, jer imaju višu kamatu. Međutim, trenutno su prinosi na obveznice daleko ispod kamatne stope Fed-a. Ovo je zbog obrnute veze između cene obveznice i njenog prinosa.

Kada postoji veća tražnja za obveznicama sa visokim prinosom, njihove cene rastu, ali kamatne stope opadaju. Pošto su tržišta 100% sigurna da će Federalne rezerve smanjiti kamatne stope ove nedelje, mnogi investitori osećaju da su već propustili priliku da kupe obveznice sa visokim prinosom. Zbog toga se okreću zlatu.

Kamatne stope i cena zlata

Istorijski gledano, kad god su Federalne rezerve započele ciklus snižavanja kamatnih stopa u poslednjih 50 godina, cena zlata je porasla, u proseku, za 8% u narednoj godini. Naravno, mogu postojati i drugi faktori koji utiču na ovaj rast cene – kao što su realna kamatna stopa, koja predstavlja razliku između prinosa državnih obveznica i inflacije, geopolitički uslovi, ekonomski rast, podaci o nezaposlenosti, itd.

Međutim, ono što je važno uzeti u obzir jeste da kad god centralne banke – posebno Federalne rezerve – počnu da smanjuju kamatne stope, cena zlata raste. To se događa jer se investitori okreću zlatu umesto obveznicama kako bi ostvarili veće prinose, dok u isto vreme balansiraju rizik svog portfolija.