Narodna Banka ograničila kamatne stope na stambene kredite

Narodna Banka Srbije je na vanrednoj sednici izvršnog odbora donela odluku o ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite u narednih 15 meseci. 

Ova odluka Narodne Banke je ograničila kamatnu stopu za pojedince koji su korisnici prvog stambenog kredita sa promenljivom kamatnom stopom, dok god iznos kredita ne prelazi 200.000 evra i to će važiti narednih 15 meseci, počevši od oktobra. 

Kako glasi mera

Za stambene kredite odobrene do 30. jula 2022, nominalna kamatna stopa ne može biti viša od 4,08%. Ova cifra je prosečna ponderisana kamatna stopa na stanje stambenih kredita odobrenih u Republici Srbiji koju je objavila Narodna banka Srbije sa stanjem na dan 31. jula 2022. godine uvećana za 30%. Prema procenama Narodne Banke, rate za ove kredite će biti umanjene za 10% do 25%. 

Za stambene kredite koji su odobreni nakon 31. jula 2022 do stupanja na snagu ove mere, a čija je inicijalna kamatna stopa veća od 4,08%, korisnici će zaključno s decembrom 2024. plaćati umanjenu ratu kredita sa kamatom iz prvobitnog plana otplate. To znači da su i ovi pojedinci zaštićeni od daljeg rasta kredita, iako su okolnosti u kojima su se ovi građani zadužili jasno ukazivale na mogući dalji rast EURIBOR-a.

Posebno naglašavamo da je kamatna stopa ograničena samo u smislu njenog daljeg rasta dok će banke u slučaju da dođe do snižavanja promenljivih kamatnih stopa biti u obavezi da izvrše usklađivanje iznosa rate u skladu sa zaključenim ugovorom o stambenom kreditu, navedeno je u objavi NBS. 

Evo ga primer NBS koji ilustruje kako će ova mera uticati na rate stambenih kredita: 

• Iznos odobrenog kredita u EUR: 100.000 
• Kamatna stopa: 3% + 6M Euribor 
• Inicijalni rok: 25 godina 
• Trenutni anuitet – visina kamatne stope 6,95% – iznos anuiteta u evrima 694 
• Anuitet nakon primene mere – visina kamatne stope 4,08% – iznos anuiteta u evrima 532 

Ovaj primer ukazuje da nakon propisane mere, rata kredita je umanjena za 23%, tj. 162 eur mesečno. 

Dodatno, Narodna banka Srbije je ovom odlukom omogućila da svi korisnici stambenih kredita, uključujući i korisnike sa fiksnom kamatnom stopom, mogu prevremeno da otplate kredit bez obaveze da plaćaju naknadu za prevremenu otplatu, koja kod kredita zaključenih nakon 5. decembra 2011. godine iznosi do 1%. 

Ovim privremenim merama Narodna banka Srbije još jednom odgovorno i blagovremeno obezbeđuje očuvanje stabilnosti finansijskog sektora i štiti građane u neizvesnim okolnostima promenljivih kamatnih stopa, stoji u saopštenju Narodne Banke Srbije. 

Fokus je, još jednom na preventivnom delovanju uzimajući u obzir trenutne okolnosti umesto da se čeka materijalizacija negativnih efekata i porast problematičnih kredita, kada bi svaka reakcija bila iznuđena i izvesno ograničenog dometa

Bum na tržištu nekretnina 

Ova mera Narodne Banke Srbije ima za cilj stabilizaciju tržišta nekretnina – tržište koje u proteklih 5 godina eksponencijalno raste. 

Od 2019. godine cene nekretnina u Srbiji su skočile za skoro 60% u proseku, što je značajno iznad proseka Evropske Unije koji iznosi 25% u ovom istom periodu. 

Razvoj ovog tržište se takođe može uočiti kroz rast obima novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti. Ukupna količina novca na tržištu nepokretnosti 2019. godine je iznosila oko 1 milijardu evra, dok krajem 2022 godine ona iznosi 2,2 milijarde evra. 

Broj koji najbolje ilustruje ovaj bum na tržištu je broj završenih stanova po godini, koji je 2016 iznosio samo 11,300, dok 2022 ovaj broj iznosi blizu 30,000. 

Tokom ovog perioda kamatne stope u Srbiji, a i u svetu, su bile jako niske, što podstiče kreditiranje i izgradnju. 

Usporavanje tržišta nekretnina? 

Kako kamatne stope rastu, krediti su sve skuplji, i logično ljudi će se manje zaduživati, te pada tražnja na tržištu nekretnina. Zatim, inflacija koja u čitavoj Evropi, pa i u Srbiji, udara na kupovnu moć i ušteđevine građana, takođe slabi tržište nekretnina. 

Više o ovoj temi: Zašto tržišta nekretnina u Evropi počinju da splašnjavaju? 

Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nekretnina u Srbiji naglo pada u poređenju na prošlu godinu. Prema podacima Republičkog Geodetskog Zavoda za drugi kvartal 2023., broj kupoprodaja u Beogradu je opao za 20,6% u poređenju na prošlu godinu, u Novom Sadu je opao za zapanjujućih 38,8%, u Nišu za 20,5% i u Kragujevcu za 14,3%.  

Pored toga, takođe u istom izveštaju RGZ se beleži pad udela kreditnih kupaca na tržištu. U drugom kvartalu ove godine kreditni kupci čine samo 16% svih kupaca, dok krajem 2021. kreditni kupci su činili 30% svih kupovina. 

Zaključak 

Cilj ove mere Narodne Banke Srbije je zaštita dužnika i kreditnih kupaca u Srbiji, kako bi se izbegla bilo kakva nestabilnost u finansijskom sektoru i na tržištu nekretnina. 

Međutim, državna intervencija u ekonomiji, čak i sa dobrim namerama, često može da prouzrokuje neželjene posledice ili da pošalje pogrešne signale. U svakom slučaju, ovi kreditni kupci mogu biti zadovoljni što će njihove rate u narednom periodu biti znatno jeftinije.