Američke Banke - S&P Global smanjio kreditni rejting velikih banaka

S&P Global je u ponedeljak smanjio i revidirao kreditne ocene za više američkih banaka. Ovaj potez S&P-a prati sličan korak koji je preduzeo kreditni ocenjivač Moody’s, koji je ranije ovog meseca smanjio rejting za 10 banaka. Obe institucije navode nižu profitabilnost i rizike finansiranja kao svoje razloge za tu odluku.  

S&P je smanjio rejting sledećih banaka:  

• Associated Banc-Corp (ASB.N)   
• Valley National Bancorp (VLY.O)    
• UMB Financial Corp (UMBF.O)   
• Comerica Bank (CMA.N)  
• Keycorp (KEY.N)  
• S&T Bank   
• River City Bank   

Moody’s je takođe upozorio 6 velikih američkih kreditnih institucija, predviđajući negativnu perspektivu za njih – to su Bank of New York Mellon, U.S Bancorp, State Street Corp, Truist Financial Corp, Northern Trust Corp i Cullen/Frost Bankers Inc.  

Jednostavno rečeno, kada agencija za ocenu kreditnog rejtinga smanji rejting banke, to znači da će banka imati veće troškove. Stvari kao što su osiguranje ili proizvodi (kao što su kreditni swapovi) su zatim skuplji za banku. Kreditna agencija pretpostavlja da će banka imati problema u ispunjavanju svojih obaveza. 

Kao primer veličine ovih banaka, pogledaćemo Associated Banc-Corp, koja je najveća banka sa sedištem u saveznoj državi Viskonsin. Imaju 41 milijardu dolara u sredstvima, 200 lokacija širom više američkih država i preko 4000 zaposlenih. Imaju status nacionalno regulisane banke i članica su Federalnog osiguravajućeg društva za depozite i Federalne rezerve Banke Čikaga. 

Visoke kamatne stope opterećuju američke banke  

Ogroman skok kamatnih stopa u proteklih godinu dana opterećuje likvidnost, finansiranje i bilanse stanja američkih banaka. Još jedan problem za banke je pad ukupnog broja novih kredita od strane američkih potrošača; u maju ove godine je broj dotakao najniži nivo u protekle dve godine. 

Američki bankarski sektor je u teškom položaju, jer su kolaps banke Silicon Valley i Signature banke ranije ove godine pokrenuli krizu poverenja u bankarski sistem. Usledilo je niz “bankarske panike” i potrošači su masovno počeli da vade svoje depozite iz srednje-velikih banaka u SAD-u, uprkos izjavama vlade da je sektor stabilan i zdrav. 

Naravno, postoje mnoge razlike kada se uporedi situacija 2008. godine i onoga što je dovelo do bankarskog neuspeha tada i onoga što je dovelo do bankarskog neuspeha 2023. godine. Ali, ključni razlog zašto pad banaka ove godine nije bio gori je zbog brze reakcije Federalnih rezervi i centralnih banaka širom sveta. Umesto da promene svoj pristup nakon 2008. kako bi izbegli kolaps bankarskog sistema, jednostavno su odlučili da reaguju brže. 

Više o ovoj temi: Anatomija svake ekonomske krize 

Akcije Federalnih rezervi – pružanje likvidnosti, osiguravanje depozita i prisilno preuzimanje banaka mogu kratkoročno zaobići bankarski kolaps. Međutim, dugoročno samo pumpaju mehur i jačaju moralni hazard koji dovodi do ovih neuspeha. 

Moralni hazard 

Kada se banke sada uključe u veoma rizične poduhvate, znaju da Federalna rezerva čeka iza ugla da ih spasi ako njihovi poduhvati ne uspeju. Znaju da će centralna banka pokriti troškove, a jedini koji gube u ovoj računici su potrošači i poreski obveznici koji će morati da plate cenu bankarskog neuspeha. 

Među američkim bankama trenutno postoji intenzivna konkurencija za privlačenje depozita nakon propasti banaka ranije ove godine. Mnogi pojedinci su oprezni oko ulaganja svojih sredstava u nestabilne/nisko likvidne banke. To ostavlja gigante kao što je JP Morgan kao jedine pobednike ove situacije jer oni spadaju u kategoriju “preveliki da propadnu”. 

Investitori i pojedinci znaju da vlada nikada neće dozvoliti da bankarski giganti propadnu, što ih praktično podstiče da čuvaju svoj novac s njima. To dovodi do spirale u kojoj se bankarski divovi povećavaju, dok manje i srednje-velike banke gube. Sveukupno, to smanjuje konkurenciju na tržištu i jača moralni hazard većih igrača. 

Ovaj trend se odvija tokom poslednjih 25 godina. Američki bankarski sektor je decenijama u stanju konsolidacije, a ukupan broj banaka se otprilike prepolovio tokom poslednjih 25 godina. I dalje postoji preko 4000 banaka rasutih širom zemlje, od kojih se svega nekoliko desetina smatra “malim” ili “srednje-velikim”.  

Zaključak 

Bankarski kolaps 2008. godine, koji je bio rezultat veštački niskih kamatnih stopa i velike kreditne ekspanzije, je “rešen” putem kvantitativnog popuštanja (štampanja novca) i ogromnih državnih izdataka. Sistemski problemi koji su doveli do krize nisu bili rešeni. 

S obzirom da se praksa kreditne ekspanzije kroz veštački niske kamatne stope nastavila u periodu nakon 2008. godine, ne bi bilo preterano pretpostaviti da se slična situacija može ponoviti u budućnosti.