Zlatnici | Zlatne kovanice

Prema međunarodnom pravu, zlato se smatra investicionim ako spada u jednu od sledeće dve kategorije:

Zlatne poluge:

• Pravougaone poluge napravljene od najmanje 99,5% čistog zlata.

Zlatne kovanice:

• Izrađene nakon 1800. godine;
• Imaju minimalnu čistoću od 90% čistog zlata;
• Bile su ili su i dalje zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji izdavanja.

Zajednička karakteristika obe kategorije jeste da se i zlatnici i zlatne poluge prodaju po ceni nije viša od 80% vrednosti zlata koje sadrže. Ako marža premašuje prag od 80%, prodavac je u obavezi da naplati porez na dodatu vrednost (PDV), čime se ti proizvodi više ne mogu smatrati investicionim proizvodima.

Savremeni investicioni zlatnici imaju visok stepen čistoće zlata i mogu se veoma lako oštetiti.

Zato se preporučuje da se čuvaju u zaštitnoj kapsuli i da se, ukoliko je potrebno rukovati njima, to radi isključivo uz upotrebu rukavica, jer njihovo fizičko stanje može direktno uticati na otkupnu cenu kod dilera.

Kada je reč o istorijskim zlatnicima, oni su se nekada koristili u svakodnevnom prometu, pa mogu pokazivati blage znake habanja.

Po pravilu, investicione kovanice nemaju sertifikat izdat od strane proizvođača, koji je u ovom slučaju najčešće kovnica novca. Za razliku od investicionih zlatnih poluga, zlatne kovanice nemaju serijski broj.

Međutim, kovanice, kao i papirni novac koji koristimo svakodnevno, imaju precizno definisane karakteristike i sigurnosne oznake koje mogu poslužiti za proveru autentičnosti.

One se mogu proveriti na veb sajtovima proizvođača ili renomiranih trgovaca investicionim zlatom. U slučajevima kada je kupcu bitno da proizvod ima sertifikat, preporučuje se da uzme u obzir samo dokument izdat od strane proizvođača (ako je dostupan).

Najprodavanije kovanice su zlatne Bečke filharmonije od 1 oz i austrijski mali/jednostruki dukat Franc Jozef.