20 franaka/8 forinti austrougarski zlatni dukat Franc Jozef

Istorija

Istorija austrougarske forinte

Da biste shvatili vrednost austrougarskog zlatnog dukata od 20 franaka/8 forinti, morate poznavati deo impresivne istorije Austrougarske kada je kralj Karlo I pretvorio Kraljevinu Ugarsku u veliku silu. Već značajna nacija tokom ranog drugog milenijuma, Ugarska će u 14. veku pod vladavinom kralja Karla I postati, geografski gledano, druga najveća kraljevina u Evropi. Na svom vrhuncu, Kraljevina Ugarska se prostirala od obale Jadranskog mora na zapadu do planinskog lanca Balkana na jugu, obuhvatajući veći deo Transilvanije na istoku, koja se danas smatra delom Rumunije, i dosežući do Karpatskih planina na severu. Drugim rečima, Mađarska je danas samo senka svoje nekadašnje slave. 

Karlo I, koga nazivaju i Karlo Robert, koji potiče iz italijanske i ugarske kraljevske porodice, položio je pravo na ugarski presto početkom 1300-ih. Njegovom vladavinom Kraljevina Ugarska se uzdiže i teritorijalno i ekonomski, uspostavljajući se kao jedna od vodećih zemalja u Evropi. Kako je to postigao? Njegove političke i vojne veštine su sigurno pomogle na tom putu, ali primarni izvor njegove moći koji mu je omogućio da efikasno i uspešno vlada bilo je zlato, mnogo zlata. 

Otprilike u vreme njegove vladavine otkrivena su bogata nalazišta zlata koja su se iskopavala u planinskom regionu koji bi se danas smatrao delom centralne Slovačke. Ovi rudnici su bili toliko bogati plemenitim metalom da je Kraljevina Ugarska postala najveći evropski i jedan od vodećih proizvođača zlata u svetu. Stalan dotok plemenitog metala koji puni blagajnu u velikoj meri je poboljšao Karlovu upravljačku moć. Međutim, bogatstvo sa planina ne bi doprinelo prosperitetu kraljevine u celini da nije bilo Karlove reforme; reforma monetarnog sistema zemlje koja je postavila temelje za austrougarski zlatni dukat. 

Svedočeći uspehu fiorina od 24-karatnog zlata koji se kovao u italijanskom gradu-državi Firenci koji je dominirao evropskom trgovinom u to vreme, Karlo je uveo sličan kovani novac koji je delio istu uniformnost u pogledu težine i čistoće, iako sa malo drugačijim dizajnom. Novi zlatni dukat u Austrougarskoj je nazvan „florentinus“, što je na kraju skraćeno na „forinta“, otuda i naziv apoena prikazan na austrougarskom zlatnom dukatu od 20 franaka/8 forinti.

Kako bi kovao novi dukat, Karlo je Kremnici, velikom rudarskom gradu u blizini bogatih nalazišta zlata, dao kraljevske privilegije da osnuje kovnicu novca koja bi proizvodila zlatne forinte. Kovnica je počela da pretvara zlatnu rudu u forinte koje su kasnije rasprostranjivane po celoj kraljevini. Zbog Karlovog obećanja da će uniformnost zlatne forinte održati stabilnom, inflacija, koja je ranije izazivala haos u ekonomiji, stavljena je pod kontrolu. Integritet forinte je takođe doprineo jačanju trgovine, koja je brzo porasla kao rezultat pogodnijeg i sigurnijeg načina poslovanja. To je dovelo do poboljšanja fiskalne situacije za mnoge gradove i opštine, od čega je, a zahvaljujući većim prihodima od poreza, korist imao i sam bužet kreljevine. Pored pomoći u rastu i obogaćivanju kraljevine, zlatne forinte su postale regionalna valuta za izmirivanje plaćanja.

Kovnica u Kremnici koju je Karlo ovlastio da kuje zlatnu forintu nadživeće Karla, postajući najvažniji proizvođač kovanog novca od plemenitih metala u regionu koji će, osim forinti, biti odgovoran za kovanje mnogih najpoznatijih zlatnih dukata u Evropi, a jedan od njih je i ovaj dukat. Kovnica u Kremnici i danas radi, što je čini jednom od najstarijih kovnica u svetu u kojoj se kontinuirano proizvodi novac.

Počeci austrougarskog zlatnog dukata od 20 franaka/8 forinti

Kraljevina Ugarska je u narednih nekoliko vekova polako asimilovana u domen habzburških careva, u to vreme jedne od najmoćnijih kraljevskih porodica u Evropi, i biće deo Austrijskog carstva do ranih 1800-ih. Posle poraza Austrije u austro-pruskom ratu 1867. godine, ugarski nacionalisti su iskoristili oslabljenu političku poziciju Austrije i obezbedili delimičnu nezavisnost Ugarske, koja joj je dala punu autonomiju u njenim unutrašnjim poslovima, ali koja je delila zajedničku spoljnu politiku sa Austrijom, čime je uspostavljena dvojna monarhija pod nazivom Austrougarska.

Uz vraćenu kontrolu nad svojim monetarnim poslovima, Ugarska je uvela zlatni kovani dukat od 20 franaka/8 forinti 1870. godine. Razlog zašto je na novim zlatnim dukatima bio prikazan apoen od 20 franaka bio je taj što je Austrija tri godine ranije sklopila ugovor sa Francuskom da postane članica Latinske monetarne unije, što se tada prirodno odnosilo i na Ugarsku. 

Ovu monetarnu uniju su prvobitno osnovale Italija, Francuska, Belgija i Švajcarska 1865. godine i predstavljala je pokušaj ujedinjenja novca dotičnih zemalja u jedinstvenu valutu.  Osnivači unije su se dogovorili o ujednačenoj finoći i težini svog kovanog novca, koje su bile jednake francuskom srebrnom i zlatnom franku, i dogovorili su se da međusobno jednako razmenjuju zlatni i srebrni kovani novac, bez obzira na to da li nosi drugi dizajn, lik ili naziv. Standardizacija je olakšala i pojednostavila trgovinu među zemljama članicama i viđena je kao privlačan koncept, koji je naveo Austriju i Ugarsku da se pridruže.

Austrougarski zlatni dukati od 20 franaka/8 forinti su olakšali svakodnevnu trgovinu u Austrougarskom carstvu

Nakon 1870-ih i do Prvog svetskog rata, Austrougarska je napredovala. Industrija se širila, umetnički i naučni segmenti društva su napredovali, infrastruktura se modernizovala, železničke mreže, rečni kanali i luke su se gradile širom dvojne monarhije, Ugarska je postala vodeći izvor hrane za ostatak Evrope, a Carstvo kao celina postaje četvrti najveći proizvođač mašina na svetu. To je bila dinamična ekonomija u kojoj je austrougarski dukat od 20 franaka/8 forinti odigrao važnu ulogu olakšavajući svakodnevnu trgovinu. Sa rastućim prihodima i procvatom trgovine, vladajući car tog vremena, Franc Jozef (koji je prikazan na ovom dukatu), počeo se prirodno povezivati sa vremenom izobilja, te je tako i njegova popularnost rasla. Stekao je veliko poverenje u Ugarskoj, posebno imajući u vidu njegov pacifistički pristup prema Ugarskoj koji je uključivao dodeljivanje autonomne vladavine toj zemlji.