Zašto Nemačka i Italija više ne smatraju SAD bezbednim za čuvanje svojih zlatnih rezervi?

U članku objavljenom 23. juna 2025. godine, Financial Times je otkrio da raste politički pritisak na centralne banke Nemačke i Italije da preduzmu korake ka repatrijaciji svojih zlatnih rezervi koje se nalaze na čuvanju u Federalnim rezervama Njujorka.

Iako ovo nije prvi takav događaj u ovom veku, dodatno narušava kredibilitet Sjedinjenih Američkih Država kao pouzdanog čuvara zlatnih rezervi drugih razvijenih zemalja. Pogotovo kada se uzme u obzir da su Nemačka i Italija – zvanično – zemlje sa najvećim zlatnim rezervama odmah nakon Sjedinjenih Država.

Trenutno se oko 1.930 tona zlata ovih zemalja čuva u Njujorku, što predstavlja oko 30,5% ukupnog zlata smeštenog u Federalnim rezervama Njujorka, koje je prema podacima iz 2024. godine iznosilo 6.331 tonu.

Hajde da se dublje osvrnemo na razloge sve većeg političkog pritiska i koje bi mogle biti njegove posledice.

Višedecenijska istorija repatrijacije zlata

Već godinama pokrivamo temu repatrijacije zlata od strane centralnih banaka.

Više o ovoj temi, ovde: Istraživanje ukazuje da centralne banke pune svoje rezerve zlata

Čini se da su, barem od trenutka kada su rezerve Ruske centralne banke u dolarima i evrima zamrznute na početku ruske invazije na Ukrajinu, mnoge centralne banke odlučile da deo svojih zlatnih rezervi vrate kući. Najnoviji razvoj događaja beleži se kod Centralne banke Indije.

Više o ovoj temi, ovde: Indija vraća svoje zlatne rezerve kući

Ipak, trend repatrijacije zlata prisutan je još od početka ovog veka. Nakon što je američki kongresmen Ron Pol 2011. godine zatražio reviziju zlatnih rezervi u Fort Noksu – najobezbeđenijem skladištu rezervi na svetu – centralne banke su počele da traže alternativna rešenja.

Pogotovo ako se uzme u obzir da je poslednja potpuna i transparentna revizija zlatnih rezervi u Fort Noksu izvršena davne 1953. godine.

Pošto Ron Polov zahtev nikada nije ozbiljno razmatran, Nemačka je odlučila da preduzme konkretne korake.

Istorija repatrijacije zlata u Nemačkoj

Između 2013. i 2017. godine, Nemačka je repatrirala ukupno 674 tone zlata koje je držala na čuvanju u Federalnim rezervama Njujorka i u Banci Francuske. Operacija je sprovedena u strogoj tajnosti, a zlato je prevoženo bezbednosno zaštićenim avionima iz Njujorka i Pariza u Frankfurt.

Procene govore da je svaki avion prevozio između 20 i 30 tona zlata. Po današnjim cenama, to znači tovar vredan između dve i tri milijarde dolara.

Međutim, kako je istakao Peter Beringer, sadašnji član nemačkog Bundestaga i jedan od glavnih zagovornika repatrijacije zlata, zlatne poluge koje je Nemačka primila 2013. godine bile su sveže livenje. Nisu bile iste one koje je Nemačka ostavila u američkom trezoru još šezdesetih godina.

Pored toga, postavljena su i pitanja zbog činjenice da Federalne rezerve u Njujorku nisu dozvolile zvaničnicima drugih centralnih banaka ni da zavire u trezore – ne da izvrše potpunu reviziju, već samo da se uvere da se uopšte nalaze zlatne poluge u njima.

Zašto bi Nemačka i Italija vratile svoje zlato kući?

Pre nego što je stupio na dužnost, Donald Tramp je neprestano vršio pritisak na predsednika Federalnih rezervi, Džeroma Pauela, da smanji kamatne stope. Da je Fed to učinio, dolar bi izgubio na vrednosti u odnosu na druge valute – uključujući i zlato – jer bi američke obveznice tada nudile niže kamate.

Međutim, od kada je Tramp preuzeo predsedničku funkciju u januaru 2025. godine, nije došlo ni do jednog smanjenja kamatnih stopa u Sjedinjenim Državama.

To je dovelo do toga da Tramp postane protivnik monetarne politike Džeroma Pauela. U svetlu kontinuiranog pritiska na Pauela, predsednik Asocijacije poreskih obveznika Evrope, Mihael Jager, rekao je za Financial Times:

Veoma smo zabrinuti zbog Trampovog mešanja u nezavisnost Federalnih rezervi. […] Naša preporuka je da se zlato vrati kući kako bi evropske centralne banke imale neograničenu kontrolu nad njim u svakom trenutku.

Međutim, Bundestag poslanik Peter Beringer se fokusira na drugačiji problem. U intervjuu za Kitco News izjavio je:

U svetu prepunom duga morate imati rezervnu imovinu koja je izvan kompromisa – a to je zlato.

Beringer je više puta naglasio da, iako želi da vidi zlato u Frankfurtu (gde se trenutno nalazi 50% od ukupno 3.351,3 tona nemačkog zlata), njegov glavni problem nije Donald Tramp. Njegova zabrinutost se odnosi na to što je evro „fiat“ valuta (novac bez pokrića), koja je izgubila 93% vrednosti u odnosu na zlato od svog uvođenja 1999. godine.

S druge strane, italijanska premijerka Đorđa Meloni vodila je kampanju pod parolom da želi da zlatne rezerve Italije vrati u Rim. Ipak, s obzirom na trenutne trgovinske tenzije između SAD i gotovo svih drugih zemalja, jedva da je spominjala repatrijaciju italijanskog zlata iz SAD. Najverovatnije je njena strategija da održi bliske odnose sa Sjedinjenim Državama iz ekonomskih i bezbednosnih razloga.

Šta bi repatrijacija značila za Sjedinjene Države?

Kao što je već pomenuto, bilo je slučajeva kada su zemlje koje su tražile povrat svog zlata iz SAD-a dobijale potpuno drugačije zlatne poluge od onih koje su tamo ostavile.

Takvo ponašanje otvara pitanje – da li Sjedinjene Države zaista drže zlato drugih zemalja, ili ga pozajmljuju? Ako pozajmljuju zlato drugih država, SAD bi dobijale kamatu u zlatu od zajmoprimca.

Takvi zajmoprimci mogu biti menadžeri ETF-ova (fondova kojima se trguje na berzi), banke, robne berze ili drugi čuvari koji imaju manjak fizičkog zlata.

S obzirom na to da čak ni nakon što su i Donald Tramp i Ilon Mask pozivali na potpunu i transparentnu reviziju Fort Noksa, još uvek nije bilo konkretnih koraka u tom pravcu. Beringer veruje da je Tramp najavio reviziju zlata unapred kako bi dao vremena Ministarstvu finansija SAD da „popuni“ trezore zlatom koje bi zapravo trebalo da se već tamo nalazi.

Ukoliko bi se pokazalo da su ti trezori prazni, Sjedinjene Države bi sigurno izgubile svoj kredibilitet, a njihov kreditni rejting bi doživeo strmoglav pad. To bi SAD uvelo u dužničku spiralu, gde bi za otplatu postojećih dugova morale da se još više zadužuju.