Zašto je smanjenje kamatnih stopa prevremeno?

Četvrtak, 6. jun 2024, obeležio je dva važna događaja za Evropu. Prvi je bio 80. godišnjica ‘Dana D’, kada su američke, britanske, francuske i kanadske trupe sletele u Normandiju kako bi porazile naciste.

Drugi događaj je bio taj što je Evropska centralna banka smanjila kamatne stope prvi put u pet godina. Smanjenje kamatne stope iznosilo je 25 baznih poena – kako su finansijska tržišta i očekivala – i označilo je početak serije jeftinih kredita.

Motivacija iza odluke, prema ECB-u, je ta što je inflacija dostigla dovoljno nizak nivo da bi omogućila smanjenje. Ovo mišljenje je u suprotnosti sa podacima koje vidimo, jer je godišnja inflacija u maju ubrzala sa 2,4% na 2,6%.

Čudan aspekt ove odluke je to što, istorijski gledano, ECB prati Federalne rezerve Sjedinjenih Država ili Banku Engleske u Velikoj Britaniji u politici kamatnih stopa.

U ovom članku ću objasniti zašto je ova odluka preuranjena za ekonomije evrozone, koji su rizici, i kako bi ova odluka mogla uticati na nas – obične građane.

“Onda smo odlučili da smanjimo!”

Na konferenciji za štampu nakon odluke Upravnog saveta Evropske centralne banke, guvernerka ECB-a Kristin Lagard je razmatrala razna pitanja novinara. Ne kažem slučajno ‘razmatrala’, jer je izbegavala da direktno odgovori na pitanja, radije naglašavajući jednu tačku – da će ECB bazirati svaku odluku na statističkim podacima.

Prvo pitanje je bilo o smanjenju kamatnih stopa usred rastućih prognoza inflacije. Prema članovima ECB-a, inflacija u evrozoni u 2024. godini biće 2,5%. Prognoze za 2025. i 2026. su 2,2% i 1,9% respektivno. 

Prognoza inflacije Evropske centralne banke za Evrozonu

Odgovor Lagard nije bio iznenađujući. Navela je razne prepreke koje bi mogle dovesti do više inflacije, poput vojnih sukoba i ekoloških problema. Ove dve pojave bi, prema njenom mišljenju, dovele do rasta cena hrane. Naši lojalni čitaoci već znaju šta je definicija inflacije. Očigledno, gospođa Lagard ne zna.

Za nju, i za one koji nas prate tek odnedavno, inflacija je uvek monetarni fenomen. Šta to znači? Centralne banke imaju moć da kreiraju novac ni od čega tako što ga štampaju. Komercijalne banke imaju istu moć, samo kroz ponudu kredita. 

Iako određeni događaji mogu izazvati rast cena, oni su kratkotrajni. Prava inflacija, inflacija monetarne ekspanzije, je ta koja umanjuje kupovnu moć našeg novca.

Kako su tržišta reagovala?

Kao prva velika centralna banka koja je smanjila kamatne stope, reakcija je bila proporcionalna. Zajednička valuta je porasla u odnosu na američki dolar za 0,22% nakon odluke. To je zato što smanjenje kamatnih stopa označava početak serije pojeftinjenja kredita. Jeftiniji krediti vode ka većoj potražnji za valutom.

Prinosi na dvogodišnje nemačke državne obveznice – koji ukazuju na percepciju investitora o inflaciji u kratkom do srednjem roku – porasli su sa 2,9853% na 3,034%. Ovo ukazuje na rastuća inflaciona očekivanja među investitorima.:

Evropska berzanska tržišta, putem STOXX50 indeksa, koji prati 50 najvećih kompanija koje posluju u evrozoni, porasla su 0,57% od početka dana, dostigavši tronedeljnu maksimalnu vrednost. Najznačajnija promena dogodila se u ceni srebra, koje je tokom dana poraslo za 1,4%. Cena zlata je bila gotovo nepromenjena, porasla je za samo 0,14%.

Koji rizici mogu proizaći iz odluke ECB-a?

Reakcija tržišta jasno ukazuje na očekivanje ubrzane inflacije u bliskoj budućnosti. Ovo će se manifestovati u prekomernom zaduživanju, što će dodatno obezvrediti evro u odnosu na robu i usluge u ekonomiji bloka zajedničke valute.

Ali inflacija nije jedini problem koji bi mogao pogoditi blok. Zabrinjavajuća je mogućnost još većeg zaduženja. Što više kamatne stope budu snižavane, to će se domaćinstva, kompanije i, najvažnije, vlade više zaduživati. Prosečan javni dug zemalja evrozone bio je 88,6% krajem 2023. godine.

Najproblematičnija zemlja je Francuska, čiji javni dug nije pao ispod 100% od pandemije. Kao rezultat ovog visokog nivoa duga, rejting agencija Standard&Poor’s je smanjila rejting Francuske sa AA na AA- prvi put od 2013. godine. Glavni razlog za odluku S&P-a je konstantno kršenje praga budžetskog deficita od 3% BDP-a postavljenog Mastrihtskim sporazumom. Francuska nije videla budžetski suficit od 1974. godine. 

Zaključak

Odluka Evropske centralne banke je preuranjena. Sa inflacijom koja je još uvek problematična, smanjenje kamatnih stopa će samo dodati ulje na vatru. I ovo je posebno evidentno u reakciji finansijskih tržišta.

Naravno, i Kristin Lagard i ECB su izjavili da, iako je ovo prvo smanjenje kamatnih stopa u pet godina, biće veoma striktni i donositi svaku odluku na osnovu što više podataka. Međutim, ECB nije centralna banka koja je najpoznatija po konzervativnoj monetarnoj politici.