Šta je investiciona platina?

Kada investitor odluči da uključi plemenite metale u svoj portfolio, većina njih pomisli na dva glavna sredstva, zlato i srebro. Međutim, postoje još dve opcije koje možete izabrati: platina i paladijum.

U ovom članku ću objasniti šta je investiciona platina prema međunarodnim standardima. Proći ću kroz razloge zašto bi neko trebalo da razmisli o ulaganju u platinu, ali ću takođe ukazati i na nedostatke.

Šta je investiciona platina? Definicija i vrste

U poređenju sa investicionam zlatom, koje je zakonski definisano, investiciona platina nema specifičnu ili jasnu definiciju prihvaćenu širom sveta. Ipak, međunarodni zakoni ponude i potražnje uspeli su da postave specifičan standard za ono što se smatra investicionam platinom.

Dakle, kada govorimo o investicionoj platini, mislimo na kovanice ili poluge koje su napravljene od najmanje 99,95% čiste platine.

Vrste investicionih proizvoda od platine

Način na koji se proizvodi od platine isporučuju je sličan načinu na koji se isporučuju moderni zlatni novčići i zlatne poluge trgovcima plemenitim metalima.

Kovanice se isporučuju u tubusima od 20 ili 25 komada (u zavisnosti od kovnice koja ih isporučuje). Kada kovanice stignu kod trgovca, pažljivo se smeštaju u zasebne plastične kapsule koje imaju za cilj da dodatno zaštite od oštećenja.

Pošto kovanice dolaze u tubusima, nisu izdati sertifikati za svaku kovanicu. Isto važi i za srebrne i zlatne kovanice. Logika je sledeća: pošto kovanice ne dolaze sa serijskim brojem, praktično ne postoji način da se identifikuje da li je “sertifikovana” kovanica autentična. Kovanice se identifikuju prema fizičkim karakteristikama, kao što su težina, debljina, prečnik i detalji na obe strane i ivici.

U slučaju platinastih poluga, one dolaze u odvojenim zapečaćenim plastičnim pakovanjima direktno iz rafinerija. Plastična pakovanja su hermetički zatvorena. Informacije o polugi, kao što su serijski broj, težina, čistoća, rafinerija i potpis nezavisnog procenitelja, vidljive su kako bi se obezbedila autentičnost proizvoda.

Pošto su platinaste poluge sertifikovane putem pakovanja, veoma je važno uveriti se da pakovanja nisu na bilo koji način oštećena. Oblici oštećenja uključuju rezove, savijanja, pukotine, otopljene delove ili slomove. Ako bilo kakvo oštećenje bude prisutno na pakovanju, proizvod više nije investicioni kvalitet.

Zašto bi neko trebalo da razmisli o ulaganju u platinu?

Kao što je već pomenuto, vrlo mali broj onih koji ulažu u plemenite metale na kraju odluče da kupe platinu. Većina investitora se povlači od platine jer se njena cena kreće “bočno”, što znači da nema jasnog uzlaznog ili silaznog trenda.

Međutim, trenutno postoje određeni razvojni trendovi koji imaju šansu da pomere cenu platine na uzlaznu putanju. Pre nego što pričamo o tim razvojnim trendovima, moram da naglasim da, iako imaju logičan smisao, to ne znači da će platina videti značajne (ili bilo kakve) dobitke u budućnosti. 

Trendovi sa strane potražnje

Platina je pretežno industrijski metal. Njena glavna primena je u konvertorima za vozila sa unutrašnjim sagorevanjem (oko 40% globalne potražnje). Procene pokazuju da platinasti konvertori zaustave do 40 tona opasnih emisija svake sekunde.

Možda mislite da, s obzirom na “zeleni prelaz”, više nećemo imati potrebu za takvim konvertorima. Međutim, podaci pokazuju suprotno. Tokom poslednjih deset godina, potražnja za hibridnim vozilima porasla je više od 46 puta, sa samo 91.000 u 2013. na više od 4,2 miliona u 2023. godini. Ne samo da gotovo ne emituju gasove u gradovima, već su vrlo prikladni za duža putovanja.

Ali platina nije samo industrijski metal. U poslednjih 50 godina, Platinaum Guild International, marketinška kompanija stvorena posebno za razvoj tržišta nakita od platine, usadila je u naše umove misao da je platina skuplja od zlata. U trenutku pisanja ovog članka, cena zlata je 2,7 puta veća od cene platine.

Od 2014. godine, stvoren je Svetski savet za investicionu platinu, sa jedinim ciljem da razvije tržište investicione platine. S obzirom na veliki uspeh sa platinastim nakitom, možda ćemo početi da viđamo ozbiljan razvoj i na tržištu investicione platine.

Trendovi sa strane ponude

Postoji teorija prema kojoj je krajnja cena komoditeta zbir svih troškova potrebnih za njegovu proizvodnju, plus profitne marže svakog prodavca dok ne stigne do krajnjeg potrošača.

Ukratko, ne bi trebalo da prodate nešto po nižoj ceni nego što vas košta da to proizvedete.

Međutim, to je vrlo čudna karakteristika tržišta platine. U trenutku pisanja ovog članka, međunarodna cena platine je 950 dolara po trojskoj unci. Da bi se proizvela jedna troj unca platine, potrebno je oko 1000 dolara. Ovo nas ostavlja sa negativom od 50 dolara po svakoj trojskoj unci platine. U suštini, neko bi mogao da kupi platine na međunarodnim tržištima po nižoj ceni nego što košta da se proizvede.

To nam ostavlja značajan potencijal za cenu. Oko 70% svetske platine dolazi iz Južne Afrike. Nasuprot tome, njen “brat” paladijum dolazi iz Rusije (44% globalne proizvodnje). Pošto je Rusija napala Ukrajinu, potražnja se premestila sa paladijuma na platinu, jer su ova dva metala gotovo identična u svojim hemijskim i fizičkim svojstvima.

Međutim, čak i ako postoji veća potreba za snabdevanjem platine, proizvođači platine su značajno smanjili svoja kapitalna izdvajanja u poslednjoj deceniji. To znači manje proizvodnje.

Šta treba da znate pre nego što uložite u platinu?

Iako postoje potencijali, kao što je gore navedeno, da cena platine poraste u srednjem roku (sledeće dve do tri godine), ne možemo predvideti šta nam budućnost donosi.
Ipak, znamo šta se trenutno dešava. Evo liste od tri stvari o kojima bi trebalo da budete svesni pre nego što uložite u platinu.

1. Podložna porezu na dodatu vrednost (PDV) 

Za razliku od investicionog zlata, platina je oporezovana PDV-om svake pojedine zemlje. To znači da čak i ako je finalna cena platinaste kovanice ili poluge bliska međunarodnoj ceni metala, morate da platite dodatnih 20%.

Ovaj porez, naravno, ne može da se povrati kada prodate proizvod trgovcu plemenitim metalima.

2. Manje trgovaca platinom 

Pošto je investiciona potražnja za platinom veoma niska (varira između 2% i 12% godišnje potražnje), takođe postoji i manji broj trgovaca ovim plemenitim metalom. Čak iako postoje rafinerije koje proizvode svetski poznate proizvode (kao što su Britannia iz Kraljevske kovačnice ili Philharmonic iz Austrijske kovačnice), postoji manji broj trećih strana koji ih trguju.
To znači da čak iako ste investirali u platinu, u bliskoj budućnosti postoji mala verovatnoća da ćete moći da izaberete najbolju ponudu iz široke ponude trgovaca, jer ih je manje nego u slučaju investicionog zlata ili investicionog srebra.

3. Veća volatilnost nego zlato 

Svaka imovina, bila da je to akcija, obveznica, zgrada, roba ili kriptovaluta, ima određenu volatilnost. To se meri standardnom devijacijom dnevnih prinosa imovine. Da ne postanemo previše tehnički, standardna devijacija pokazuje koliko se cena imovine devira od svog dugoročnog proseka. Što je veća standardna devijacija, to je imovina volatilnija – dakle, rizičnija.
Tokom poslednjih deset godina, podaci o volatilnosti tri plemenita metala su:

• Zlato: 0,87%
• Srebro: 1,68%
• Platina: 1,56%

Kao što vidite, srebro je čak volatilnije od platine, ali to je zato što se srebro mnogo više trguje nego platina. Ovo se uglavnom radi na robnim berzama putem derivativnih instrumenata.

Treba da postoji redosled u kojem kreirate portfolio plemenitih metala. Pre svega, trebalo bi da počnete sa zlatom. To je skuplje od tri metala, ali je takođe jedna od najsigurnijih investicija na duži rok. Drugi metal bi trebalo da bude srebro. Čak iako je srebro volatilnije od platine, postoji mnogo više trgovaca koji rade sa srebrom. Takođe, pošto već imate čvrst osnov – zlato – možete se odlučiti za nešto čija cena može znatno porasti.

Tek nakon što imate ova dva metala u svom portfoliju, trebalo bi da razmislite o kupovini platine.

Zaključak

Investiciona platina je teško sredstvo. Iako postoje određeni tržišni trendovi – kao što su naglašeni sa strane potražnje i ponude – cena platine ostala je u opsegu od 600 do 1300 dolara po trojskoj unci. Čak i ako ovo zvuči dobro, cena se drastično menja, čak i na dnevnom nivou.

I dok je takođe podložna PDV-u, ona je još manje privlačna, posebno u poređenju sa zlatom.
Međutim, ako se odlučite da investirate u platinu, preporučujemo da investirate tek kada već imate solidne investicije u druga dva plemenita metala. Naravno, pre nego što bilo šta investirate, obavezno se uverite da razumete kako sredstvo koje kupujete funkcioniše, kako sa svojim potencijalima, tako i sa svojim rizicima.