Većina ljudi ima minimalnu finansijsku pismenost, a njihovo finansijsko stanje je često loše. Nedostaje finansijsko obrazovanje, kao i osnovne knjige koje bi im pomogle da se edukuju.
Većina stanovništva nema ni investicije ni finansijski plan, a njihovi finansijski prioriteti svode se na pokrivanje mesečne rate za hipoteku stambenog prostora kupljenog na kredit. Ako imaju ušteđevinu, obično je čuvaju na bankovnom računu, gde inflacija svakodnevno umanjuje njenu vrednost, i s vremenom razvijaju sklonost da potroše devalviranu štednju, umesto da je akumuliraju.
Izgradnja finansijske kulture je dug i težak proces, ali pridržavajući se sledećih deset osnovnih saveta o ličnim finansijama, možete postići značajan napredak.
Štedite svakog meseca
Svakog meseca treba da štedite najmanje 20–30% svog mesečnog prihoda. To je jedini put ka finansijskoj slobodi i nezavisnosti. Većina ljudi troši novac kako im dođe i nada se da će nešto ostati na kraju meseca.
Ispravan način je obrnut – prvo odvojite određeni iznos za štednju, a zatim trošite ono što ostane.
Napravite finansijski plan
Većina ljudi nema finansijski plan i, samim tim, nemaju predstavu gde će biti finansijski za 5, 10 ili 20 godina.
Za njih se finansijski plan svodi na odvajanje mesečne rate za hipoteku, bez štednje, što ih ostavlja na istom finansijskom mestu, bez napretka.
Kreirajte fond za krizne slučajeve
Svako domaćinstvo treba da ima odvojena sredstva za hitne potrebe – to su dostupna sredstva u slučaju kvara frižidera (za kupovinu novog), kvara klima-uređaja, saobraćajne nesreće ili značajnijeg kvara (za popravku automobila), kao i za hitne zdravstvene troškove.
Život donosi desetine iznenađenja, zbog čega je potrebno imati odvojeno i dostupno najmanje 6 mesečnih plata u fondu za hitne slučajeve.
Edukujte se o finansijama
Bez finansijske pismenosti i obrazovanja nema napretka. Ne morate postati profesionalni finansijer ili investitor, ali morate da se snalazite u svetu finansija i investicija. Potrebno je da znate kako da se zaštitite od inflacije.
Pohađajte nekoliko finansijskih kurseva, pratite i gledajte nedeljno nekoliko finansijsko-investicionih podkasta sa informacijama o stanju ekonomije, finansijskih tržišta i investicija. Svake godine pročitajte 2–3 knjige o finansijama. Posećujte finansijske seminare.
Uložite svake godine 100–200 sati u obrazovanje – to zvuči pomalo zastrašujuće, ali zapravo znači izdvajanje 2–3–4 sata nedeljno ili 10–20–30 minuta dnevno.
Minimizirajte dugove
Zaduženost je težak finansijski teret. Dug predstavlja finansijsku zavisnost. Imati dugove znači biti U MINUSU, znači TONUTI i ići UNAZAD. Osnovno finansijsko pravilo je da ne uzimate dugove i da se ne zadužujete.
Potrošački krediti su velika pretnja ličnim finansijama. Međutim, ako već imate dugove, potrebno je da ih što pre otplatite, uz jasan plan koliko ćete mesečno izdvajati za njihovo vraćanje. Ako nemate ušteđena sredstva, nemojte kupovati automobil na kredit.
Takođe, ne uzimajte dugoročne hipotekarne kredite na 25–30 ili više godina. Hipoteka treba da traje 5–10–15 godina, što je retka praksa među ljudima na Balkanu i u Evropi.
Nekretnina nije investicija
Stan ili kuća u kojoj živite i koristite za lične potrebe ne računa se kao investicija. Mnogi ljudi, međutim, žive u zabludi verujući da je njihova nekretnina investicija. Neki autori čak smatraju da, ako nekretnina iz vašeg džepa izvlači novac, ona predstavlja pasivu, a ne aktivu.
Nekretnina se smatra investicijom samo ako je druga, treća ili četvrta – izdata pod zakup i donosi prihod.
Investirajte konzervativno, ne spekulišite
Najčešća greška početnika i naivnih investitora je da se upuste u neku spekulaciju s ciljem da brzo i lako zarade novac. To obično ne uspeva. Spekulacije često završavaju katastrofalno. Ljudi na taj način gube svoje skromne uštede i ostaju bez ičega.
Rešenje je dugoročno, konzervativno, nisko-rizično investiranje. Uz trenutne niske kamate, ovo isključuje depozite i obveznice, a ostaju samo dve opcije: (1) zlato i (2) velike, stabilne, nisko-rizične mega-korporacije, čiji izbor zahteva desetine sati istraživanja – ali ulaganje vremena i truda u njihov odabir jedna je od najboljih investicija vašeg vremena.
Počnite sa zlatom
Početnici se često pitaju odakle da počnu. Ako imate 100.000–200.000–300 evra, prvi izbor je obično nekretnina, ali kada su uštede skromne, kupovina nekretnine uz ogromnu hipoteku je neopravdano rizična.
Kao što je već pomenuto, izbor je između akcija i zlata. Početnicima je najbolje da krenu sa zlatom – standardnim, svetski poznatim, popularnim i visoko-likvidnim investicionim kovanicama.
Ovo je relativno nisko-rizična, konzervativna investicija koja je dugoročno dobro zaštićena od inflacije. Ovo može zvučati neobično za Balkance i Evropljane, ali je to standardna praksa među Jevrejima, Arapima, muslimanima, Indijcima i Azijatima.
Budžetirajte svoje mesečne troškove
Većina domaćinstava nikada ne dospeva do faze investiranja jer nikada ne uspeva redovno da štedi i akumulira uštede. Obično uspeju da uštede nešto malo tokom nekoliko meseci, a zatim taj novac potroše na telefon, laptop ili skupu ekskurziju u inostranstvu, nakon čega ponovo kreću od nule. Tako mogu da žive u siromaštvu i besparici 10, 20, 30 godina, pa čak i ceo život.
Rešenje je budžet – mesečni budžet, u kojem se svakog meseca evidentiraju svi prihodi, planiraju svi troškovi i izdvaja pristojan iznos za štednju, u rasponu od 20-30% mesečnih prihoda.
Za neke ljude ovo zvuči šokantno, teško, nemoguće – ali zar je lakše živeti ceo život na ivici finansijskog opstanka, u siromaštvu i bez para?
Finansijska disciplina je obavezna
Ovo je najteži aspekt ličnih finansija. Zahteva decenije odricanja – odricanja od velikih i skupih nekretnina, od nove luksuzne automobila, od egzotičnih putovanja i raznih drugih iskušenja, kako bi se svakog meseca moglo štedeti i investirati.
Običan čovek ne želi da se odrekne danas kako bi možda dobio za 5 ili 10 godina, ali upravo to ga čini običnim i siromašnim. Bogat i imućan čovek gleda unapred – vredno radi, redovno štedi, konzervativno investira i živi u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima.
Finansijska sloboda i nezavisnost grade se decenijama. Poštovanje ovih opštih saveta zahteva motivaciju, vreme, trud, živce i disciplinu – ali nagrada je finansijska nezavisnost, smislen i ispunjen život.