20 franaka francuska zlatna kovanica Marianne

Istorija

Marianne prikazana na francuskom zlatnom dukatu od 20 franaka

Kada su 1898. godine uvedene kovanice od 20 franaka sa Mariannom, iste su nastavile monetarnu tradiciju Francuske Republike, po kojoj su zlatni franci prikazivali francuske simbole pobede, slobode, pravde, a ne likove kralja ili cara. Najpoznatiji i najizraženiji francuski emblemi koji predstavljaju ove principe su petao i Marianne.

Petao koji je prikazan na zadnjoj strani zlatnog dukata od 20 franaka predstavlja francuski hrišćanski simbol povezan sa pobedom. Petao koji kukuriče po izlasku sunca se smatra svakodnevnom pobedom svetlosti nad tamom i zlom. Petao je postao važan simbol tokom perioda francuske renesanse, kada je katolička crkva igrala odlučujuću ulogu u državnim poslovima Francuske. Danas je petao nezvanični simbol Francuske i najčešće se koristi kao nacionalna maskota na sportskim događajima. 

Slika Marianne prikazana na prednjoj strani zlatnog dukata od 20 franaka je kombinacija alegorijskih personifikacija slobode i pravde. Naslikana prvi put 1775. godine od strane mlade francuske slikarke, Marianne je stekla popularnost posle Francuske revolucije, kada je novoizabranoj skupštini bio potreban svež simbol za predstavljanje Prve Francuske Republike. Izabrana je slika mlade Marianne, koja predstavlja mladu, ali odlučnu novu Republiku. Marianne je danas francuski nacionalni simbol, prikazan na francuskim kovanicama, pečatima i zvaničnim vladinim logoima. Ona je dosledan emblem republike, povezan sa trijumfom slobode nad apsolutističkom vladavinom.

Poreklo

Fascinantna istorija zlatnog franka počinje u 14. veku tokom Stogodišnjeg rata. To je bilo vreme niza sukoba između Francuske i Britanije, a tokom bitke kod Poatjea (Francuska) 1356. godine, francuski kralj Žan II je zarobljen od strane svojih engleskih neprijatelja. Englezi su tražili otkupninu za francuskog kralja, tačnije tri miliona zlatnih dukata. Kada su uslovi dogovoreni, kralj Žan II je pušten, a njegov povratak iz zatočeništva je slavljen uvođenjem zlatnog dukata pod nazivom Franc à cheval, što znači Slobodan na konju, aludirajući na to kako je kralj odjahao kao slobodan čovek. 

Iako je novi zlatni franak nakon toga korišćen u trgovini širom Francuske, njegova uniformnost je često bila predmet revalorizacije. To se promenilo kada je Napoleon Bonaparta počeo da vlada početkom 1800-ih.

Odobren od strane Napoleona Bonaparte

Smatran jednim od najistaknutijih svetskih vojnih vođa, Napoleon Bonaparta, veoma vešt u politici, uspeo je u tome da na kraju Francuske revolucije bude izabran za prvog konzula nove francuske vlade. 

Kao verni zagovornik zlata, odobrio je standardizaciju i izradu zlatnog dukata Napoleon 1803. godine. Nova kovanica je prvobitno bila kovana u dva apoena, od 20 i 40 franaka. Apoeni od 5, 10, 50 i 100 franaka su kasnije uvedeni i kovani u različito vreme, ali najpopularniji i samim tim najviše kovan je bio zlatni dukat od 20 franaka. Bio je težak 6,45 grama i sadržao je 90% zlata ili 5,805 grama zlata. Prvi zlatni dukat od 10 franaka je uveden 1850. godine sa težinom od 3,225 grama i sadržajem od 90% zlata, odnosno 2,902 grama zlata.

Zlatni dukati od 10 i 20 franaka su poslednji put izrađeni 1914. godine, i iako su se dizajn i prikazani lik menjali tokom ovog perioda, apoen i uniformnost kovanica su ostali isti, doprinoseći reputaciji i popularnosti kovanice kao pouzdanog i sigurnog zlatnog dukata. Shodno tome, svi zlatni dukati od 10 i 20 franaka iskovani u 19. i 20. veku nazivaju se Napoleon.

Zlatni standard u Evropi

Zlatni franak je bio uspešniji u ujedinjenju Evrope u smislu kovanog novca, a time i trgovini i prosperitetu, od onoga što je Napoleon pokušavao da postigne silom. I dok su teritorije koje je Napoleon osvojio ubrzo izgubljene, zlatni franak je postigao upravo suprotno. Zlatni franak je preovladao i uspostavljen je kao osnova prve velike evropske valutne unije pod nazivom Latinska monetarna unija. Monetarnu uniju su prvobitno osnovale Italija, Francuska, Belgija i Švajcarska 1865. godine i predstavljala je pokušaj ujedinjenja novca tih zemalja u jedinstvenu valutu. Neprevaziđena uniformnost francuskog zlatnog franka i privlačnost relativno velike francuske privrede pružili su podsticaj i osnovu za novu valutu evro.

Osnivači unije su usvojili franak i složili se oko toga da međusobno jednako razmenjuju zlatni i srebrni kovani novac, bez obzira na to da li nosi drugi dizajn, lik ili naziv. Odnos dva plemenita metala je takođe standardizovan, sa 4,5 grama srebra jednako 290322 grama zlata, tj. u razmeri od 15,5 na prema 1. Ta standardizacija je olakšala i pojednostavila trgovinu među zemljama članicama i smatrala se privlačnim konceptom, što je dovelo do toga da se i druge evropske zemlje pridruže. Iako je unija imala brojne propuste, a jedan od njih je da su pojedinačne vlade preterivale sa izdavanjem papirnog novca preko predviđenog fiksnog iznosa koji je postavljen između papirnih novčanica i kovanica od plemenitih metala, svi ti propusti su bili posledica loše procene ljudi, a ne neuspeh samog ujedinjena kovanica od plemenitih metala. Uprkos tome, unija se proširila do početka Prvog svetskog rata, a prestaje postojati deceniju kasnije, 1927. godine.

Popularnost je i dalje aktuelna

Zlatni dukati Napoleon bili su široko rasprostranjeni tokom 19. i 20. veka u Evropi i širom sveta. Francuska je kontrolisala veliki deo Evrope ranih 1800-ih, a potom je dostigla svoju kolonijalnu moć početkom 20. veka. Da bi se olakšala trgovina i investicije, francuski zlatni franci su postali najčešći izbor zbog svoje stabilne uniformnosti i pouzdanosti. Većina zlatnih dukata Napoleon je izrađena nakon 1850-ih, što se podudara sa širenjem Latinske monetarne unije i vrhuncem francuskog kolonijalnog carstva. Proizvodnja serije Napoleon je okončana početkom 1900-ih, a poslednja verzija je zlatni dukat od 20 franaka Petao. Iako se zlatni dukati Napoleon više ne proizvode, njihova popularnost je i dalje toliko aktuelna da su oni zapravo danas najprodavaniji klasični zlatni dukati u nekoliko evropskih zemalja, uključujući i Francusku.

Kako se francusko carstvo širilo, potreba za zlatnim i srebrnim kovanim novcem se povećavala. Da bi se zadovoljila velika potražnja, zlatni franci su kovani u nekoliko kovnica; tokom godina izdavanja zlatnih dukata Napoleon, više od dvadeset francuskih kovnica, kao i kovnice u zemljama pod francuskom vlašću, proizvodile su ove tražene zlatnike. Svaka kovnica koja je kovala zlatne franke bila je obavezna da ostavi jedinstvenu identifikacionu oznaku na svakoj kovanici kako bi se lakše moglo pratiti poreklo zlatnog franka. Oznaka je mogla biti slovo, simbol ili monogram. Na primer, slovo „A” je pripadalo pariskoj kovnici, dok je slovo „R” ili simbol krune bila oznaka rimske kovnice. Iako je proizvodnja zlatnih franaka bila rasprostranjena širom Francuske i Evrope, velika većina ovih zlatnih dukata je izrađena u kovnici Monnaie de Paris. Osnovana 864. godine od strane francuskog kralja Karla Ćelavog, Monnaie de Paris je najveća i najstarija kovnica novca u Francuskoj, a takođe i najstarija francuska institucija. Iako je kovnica bila državna institucija i kao takva odgovorna za kovanje francuskog opticajnog novca, delila je tu odgovornost skoro hiljadu godina sa drugim francuskim kovnicama: iz ovog razloga nalazimo mnogo različitih oznaka kovnica na zlatnom dukatu Napoleon. 

1878 godine pariska kovnica je dobila ekskluzivno pravo da bude jedina francuska kovnica koja proizvodi opticajni novac; danas je glavna kovnica u zemlji i jedini proizvođač zvaničnog francuskog kovanog novca.