Kako se određuje tržišna cena zlata za investicione proizvode?

Cena zlata se određuje prema ponudi i potražnji. Ovaj faktor igra ključnu ulogu u određivanju kako međunarodne cene zlata, tako i cene investicionih proizvoda od zlata.

Sve zlatne kovanice i poluge koje nudi Tavex određuju se u skladu sa međunarodnom cenom zlata, koja je glavni faktor u formiranju cene proizvoda.  Međutim, postoje razlike među pojedinačnim proizvodima. Svaki proizvod – bilo da je u pitanju poluga ili kovanica – ima svoju specifičnu ponudu i potražnju.

Na primer, oko kineske Nove godine postoji povećana potražnja za kovanicama i polugama iz Lunarne serije na međunarodnom tržištu. S obzirom na to da su ovi proizvodi ograničeni na određeni broj – koji određuje rafinerija ili kovnica – marža na cenu Lunar kovanica i poluga je viša.

Tipično, što je proizvod likvidniji – postoji velika potražnja, ali i dovoljna ponuda da je pokrije – to je manja marža na cenu. Kao rezultat, cena po gramu tog proizvoda je bliža međunarodnoj ceni zlata.

Od čega zavisi cena zlata i koliko često se menja?

Kao što je ranije pomenuto, cena zlata zavisi od ponude i potražnje. Kada potražnja raste ili ponuda opada, cena zlata raste. Ako potražnja opadne ili ponuda naglo poraste, cena zlata opada.

Postoji više faktora koji utiču na potražnju za zlatom. Među njima su:

• Inflacija – zlato je najbolji čuvar kupovne moći na duži rok, zbog čega inflatorni periodi podstiču investitore da kupuju zlato
• Kamatne stope – postoji obrnuta veza između kamatnih stopa i cene zlata (kada kamate rastu, cena zlata opada i obrnuto)
• Geopolitički događaji – zlato je sigurno utočište, pa u periodima geopolitičkih tenzija (ratovi, političke nestabilnosti itd.) investitori ulažu veći procenat svog portfolija u zlato
• Finansijske krize/recesija – kada finansijska tržišta kolabiraju, investiciono zlato često ostaje jedini stabilan oblik imovine

Pored faktora koji utiču na potražnju, postoje i oni koji određuju ponudu zlata. Oko 65-75% svetske ponude zlata dolazi iz rudarske industrije. Međutim, vađenje, transport i prerada zlata su dugotrajni i složeni procesi koji ne mogu brzo da odgovore na nagli rast potražnje.

Druga važna komponenta ponude je reciklirano zlato. Pošto zlato ne može fizički da se uništi, reciklirano zlato – kako iz nakita, tako i iz oštećene tehnologije ili proizvoda – čini oko 20-25% ukupne ponude zlata.

Preostalih približno 5% potiče iz zlatnih rezervi koje drže proizvođači zlata, odnosno berze plemenitih metala širom sveta (COMEX, LOCO, SHFE itd.)

Međunarodnu cenu zlata dvaput dnevno određuje London Bullion Market Association. A na primer, u Rumuniji se cena grama zlata u lejima objavljuje od strane Nacionalne banke Rumunije svakog radnog dana u 13:00 časova.

Koja je razlika između cene zlata za nakit i za investicione proizvode?

Glavna razlika između cene zlata za nakit i cene za investicione proizvode jeste u marži u odnosu na međunarodnu cenu zlata.

Kod nakita, cena po gramu zlata je znatno viša od međunarodne cene (u mnogim slučajevima može biti 100-150% viša). Nakit je često unikatnog dizajna, što podrazumeva veće troškove proizvodnje. Radna snaga može koštati koliko i samo zlato koje se koristi. Pored troškova rada, tu su i troškovi transporta, obezbeđenja i marže posrednika. Na kraju, sve vrste nakita podležu PDV-u od 20%.

S druge strane, investicioni proizvodi se izrađuju kroz standardizovane procese. Investiciono zlato je uglavnom oslobođeno poreza na dodatu vrednost (PDV). Zbog toga se cene investicionih proizvoda u proseku kreću 5-7% iznad međunarodne cene zlata.

Kao opšte pravilo važi da što je investicioni proizvod manji, to je cena po gramu viša. Ova pojava se dešava jer proizvođači imaju fiksne troškove po proizvodu, koji kod manjih proizvoda čine veći procenat ukupne prodajne cene.

Najčešće postavljana pitanja

Šta je “spot” cena zlata i zašto je važna?

“Spot” cena zlata se odnosi na međunarodnu cenu zlata. Objavljuju je brojne novinske agencije i investicione platforme, i dostupna je svakom investitoru u bilo kom trenutku.

Spot cena je važna jer investitorima pruža sve informacije sa tržišta zlata, pošto su svi događaji koji utiču na ponudu i potražnju zlata objektivno odraženi u toj ceni.

Da li inflacija utiče na cenu zlata?

Apsolutno. Inflacija je pojava u kojoj se više novca troši za istu količinu robe i usluga. Kao rezultat toga, vrednost novca opada, što dovodi do viših cena. Ova dugoročna devalvacija novca ogleda se u ceni zlata. Visoka inflacija dovodi do rasta cene zlata, ali obrnuto ne mora uvek biti tačno.

Da li brend ili dizajn zlatnog predmeta utiče na njegovu cenu?

Zavisi. U većini slučajeva, međunarodno priznati investicioni zlatni proizvodi imaju sličan cenovni raspon.

Međutim, postoje određeni proizvodi koji mogu imati višu cenu po gramu od drugih. Tu se pre svega misli na proizvode izdane u ograničenim serijama, kao što su Lunar serije koje proizvodi Perth Mint iz Australije, kao i rafinerije PAMP i Argor-Heraeus iz Švajcarske. Ove serije menjaju dizajn svake godine i proizvode se u ograničenom broju, što im daje kolekcionarsku vrednost.

Druge serije koje mogu imati kolekcionarsku vrednost su kovanice Kineska Panda koje izdaje China Gold Corporation i kovanice Australijski kengur, koje proizvodi Perth Mint iz Australije.

Da li cena zlata uključuje PDV?

Cena investicionog zlata ne uključuje PDV. Prema zakonima Evropske unije, porez na dodatu vrednost se obračunava samo ako je prodajna cena po gramu čistog zlata najmanje 80% viša od spot cene zlata.

Na primer, ako gram čistog zlata košta 10.000 dinara, a kovanica se prodaje za najmanje 18.000 dinara po gramu, trgovac mora obračunati i 20% PDV-a. U tom slučaju, konačna cena jednog grama čistog zlata iznosi 21.600 dinara.