Kako je Argor-Heraeus postala jedna od najvećih i najpoznatijih rafinerija zlata

Od početka juna 2023. g. u Tavex-ovoj ponudi nalaze se investicione zlatne poluge švajcarske rafinerije Argor-Heraeus, jedne od najvećih rafinerija u svetu. Na poslednjoj rang-listi najvećih rafinerija žutog metala ona zauzima sedmo mesto, sa kapacitetom prerade 400 tona zlata i srebra godišnje. Njeni investicioni proizvodi su među najpopularnijima kako na globalnom nivou, tako i u Evropi.

Više o ovoj temi: Top 10 najvećih rafinerija zlata u svetu

O ovom članku upoznaćemo se sa istorijom, inovacijama i njenim zlatnim polugama, kao i kako Argor-Heraeus postaje jedna od najvećih i najсеnjenijih rafinerija zlata, srebra i drugih plemenitih metala na globalnom nivou. Osvrnućemo se i na to kako Švajcarska postaje vodeća država kada je reč o rafinaciji zlata.

Zašto su zlatne poluge Argor-Heraeus dobra vest za klijente u Srbiji

Uključivanje zlatnih poluga Argor-Heraeus u portfolio Tavexa, najvećeg dilera investicionog zlata u Srbiji je dobra vest za krajnje kupce. To im omogućava da diversifikuju dodatno svoj portfolio proizvodima svetski priznatih proizvođača, pored Valcambija i PAMP-a. Naravno, klijenti nam mogu prodati investicione zlatne poluge Argor-Heraeus po unapred poznatoj ceni čak i u slučajevima kada su one kupljene od drugih trgovaca.

Više o ovoj temi: S kojim rafinerijama i kovnicama novca radi Tavex

Drugo, pošto klijenti mogu da ih kupe i prodaju vodećoj kompaniji na tržištu kod nas, onda je likvidnost zlatnih poluga Argor-Heraeus visoka. U praksi one se isto toliko prodaju koliko i proizvodi ostalih vodećih rafinerija i kovnica novca, čiji je Tavex zvanični predstavnik.

Tako ih krajnji klijenti mogu prodati nazad po ceni koja je dosta blizu spot ceni zlata. U protivnom, bez velikog dilera koji obezbeđuje likvidnost investicionih proizvoda konkretnog proizvođača na lokalnom tržištu, klijenti bi mogli da prodaju zlatne poluge rafineriji, ali po nižim cenama.

Investicione zlatne poluge Argor-Heraeus

Argor-Heraeus je poznat kao proizvođač investicionog zlata i srebra, kao i drugih plemenitih metala koje prerađuje i nudi.

Kao i drugi vodeći proizvođači, i ova rafinerija isporučuje zlatne i srebrne poluge po standardu „Dobra isporuka“ (Good Delivery) za institucionalne investitore. One su standardne težine od 40 finih unci (zlatne poluge) i 1000 unci (srebrne) i koriste se na London Loco tržištu, gde institucije kupuju i prodaju zlato direktno jedne od drugih, bez posredovanja na berzi.

Više o ovoj temi: Šta je investiciono zlato

Ono važnije za nas je to što je Argor-Heraeus proizvođač investicionih zlatnih poluga koje su među najprepoznatljivijima i najtraženijima od strane krajnjih kupaca na globalnom nivou. Njihova težina iznosi od 1 do 311 g (10 finih unci) za one dobijene kovanjem, odnosno od 50 g do 12,4 kg (400 unci) za livene. Čistoća kovanih je 999,9. I livene su takođe generalno iste čistoće. Zlatna livena poluga od 1 kg može biti čistoće 995,0, 999,0 i 999,9, dok je one sa najvećom čistoćom od 999,99 moguće izraditi po porudžbini.

Tavex nudi kovane investicione zlatne poluge u težini od 1, 2, 5, 10, 20, 31,1 (jedna unca), 50 i 100 g čistog zlata, tj. čistoće 999,9. Aktuelne cene i raspoloživost zlatnih poluga Argor-Heraeus možete videti ovde.

Osim zlatnih poluga rafinerija takođe proizvodi i srebrne težine od 5 g do 31,1 kg, kao i od platine (od 1 g do 1,5 kg) i paladijuma (od 1 do 100 g).

Zaštitni elementi i dizajn zlatnih poluga

Zlatne poluge Argor-Heraeus sama rafinerija isporučuje u zaštitnom pakovanju, koje je istovremeno i sertifikat autentičnosti. Na njenoj prednjoj strani naveden je jedinstven serijski broj poluge i ime proizvođača, a na poleđini – težina, čistoća i potpis nezavisnog procenitelja. Da bi se sačuvala vrednost zlatnih poluga u potpunosti, podsećamo da ih ne treba vaditi iz zaštitnog pakovanja.

Proizvodi ove švajcarske rafinerije su jednostavnog dizajna, pri čemu se svi njihovi atributi nalaze na prednjoj strani. U gornjem delu je logo Argor-Heraeus-a, zatim dolazi zemlja porekla, težina, natpis „čisto zlato“ (“Fine Gold”), pečat nezavisnog procenitelja i jedinstveni serijski broj. Poleđina je u potpunosti glatka, poput zlatnog ogledala.

Zlatne poluge sa kinegramom

Argor-Heraeus je prva rafinerija u svetu koja proizvodi zlatne poluge sa kinegramom počev od 1994. g. Njihovo lice se ne razlikuje od drugih investicionih poluga ove kompanije. Ali na poleđini je ugraviran kinegram – zaštitni element koji se koristi jedino u izradi novčanica i određenih državnih dokumenata.

Iako vizuelno kinegram podseća na hologram, u tehnološkom smislu nemaju ništa zajedničko. Hologram mogu proizvoditi i to masovno i čine različite kompanije širom sveta i tehnologija za njegovu izradu je javno dostupna, dok je nou-hau za izradu kinegrama vlasništvo samo nemačkog Kurz-a i njegovog švajcarskog konglomerata OVD Kinegram. Druga razlika ogleda se u tome što su pod mikroskopom hologrami pikselizovane slike, a kinegrami  vektorske, sačinjene od nano struktura koje omogućavaju veoma detaljnu refleksiju (odsjaj), kada se promeni ugao pod kojim pada svetlost.

Izvor: Argor-Heraeus

Tako je kinegram na poleđini zlatnih poluga apsolutna garancija za autentičnost ove serije zlatnih poluga, budući da falsifikovanje nije moguće.

Druge delatnosti Argor-Heraeus-a

Pored proizvodnje investicionog zlata kompanija obavlja veoma širok spektar delatnosti u vezi sa plemenitim metalima.

Tradicionalno vodeće rafinerije nude bogat portfolio usluga. One uključuju procenu, samu preradu (rafinaciju), upravljanje likvidnošću, usluge osiguranja i proizvodnju različitih proizvoda. Argor-Heraeus se kroz istoriju bavi izradom gotovih ili polugotovih proizvoda za različite sektore, što je prvobitno i dovelo do razvoja industrije prerade zlata u Švajcarskoj. To uključuje nakit i proizvode za industriju nakita, kućišta satova i, naravno, investiciono zlato.

Infografika: Proizvodnja i klijenti Argor-Heraeus-a

U nekoliko navrata smo istakli da su proizvodi Argor-Heraeus prepoznatljivi i izuzetno popularni u celom svetu. Pogledajmo kako je do toga došlo i kako je Švajcarska postala lider u preradi zlata.

Kako Švajcarska postaje lider u rafinaciji i proizvodnji zlata

Danas je Švajcarska neraskidivo povezana sa zlatom. U ovoj zemlji se prerađuje oko dve trećine celokupne svetske ponude ovog plemenitog metala. Međutim, u XIX v. ona nije imala takav status.

Početak proizvodnje zlatnih kovanica u Švajcarskoj

Do 1850. g. svaki kanton je emitovao svoje kovanice, pa su samim tim u zemlji cirkulisale različite varijante. Kada centralna uprava dobija pravo da samostalno odlučuje o novčanom režimu u drugoj polovini XIX v., oni se odlučuju za standard francuskog franka, pri čemu je i on sam takođe bio pozajmljen.

Ali Švajcarska prvobitno nema svoju kovnicu novca, zato su njeni prvi franci kovanice kovani u Parizu i Strazburu. Zbog njihovog nezadovoljavajućeg kvaliteta, Švajcarska nacionalizuje kovnicu novca u Bernu. Međutim, ona ni izbliza nema dovoljan proizvodni kapacitet i ponuda kovanica je izuzetno niska tokom sledećih nekoliko decenija.

Više o ovoj temi: Francuski franak – zlatnik koji je pokretao evropsku trgovinu

Godine 1865. Švajcarska se pridružuje Latinskoj monetarnoj uniji. Na njenu sreću, zahvaljujući trgovini u okviru nje, Švajcarska ostvaruje dovoljan priliv zlatnih i srebrnih kovanica od drugih članica, tako da nije primorana da emituje svoje.

Ali kada je Francuska okrivljuje za „novčani parazitizam“, ona je primorana da stvori svoju sopstvenu zlatnu kovanicu i tako nastaje i danas popularna Helvetija. O njenoj istoriji i simbolici bilo je reči u ovom članku o moćnim damama u svetu investicionog zlata. 

Industrijska potražnja u Švajcarskoj i njenoj okolini

Kroz istoriju oko Švajcarske i u njoj ponikle su mnoge industrije koje koriste zlato u različitim oblicima.

Prvi kojima je bio potreban ovaj metal bili su proizvođači časovnika, naročito u centrima kao što su Ženeva i Nešatel u drugoj polovini XVIII v. Danas znamo za strogu bankarsku tajnu koja datira bar od 1713. Ali samo bankarstvo dobija snažan podsticaj tek tokom Prvog svetskog rata, što dodatno pojačava potrebu za preradom zlata i proizvoda od zlata. Nije slučajno što i Metalor, i danas jedna od najvećih rafinerija u svetu, počinje sa proizvodnjom investicionog zlata neposredno nakon ovog sukoba.

Sa porastom trgovine sa zlatom u Švajcarskoj Cirih postaje svetski centar koji 1968. g. čak nadmašuje London kao vodeće tržište ovog metala. Istorijom Ciriški zlatni pul, čiji su osnivači najveće švajcarske banke, pozabavićemo se u posebnom članku. Ali paralelno sa bankarstvom i proizvodnjom luksuznih satova, u XX v. još jedna industrija – industrija nakita, ima sve veću potrebu za zlatom. A nakon Drugog svetskog rata Italija je lider u ovom sektoru, pri čemu su tamošnji zlatari kupci oko jedne petine ukupnog zlata u ove svrhe na globalnom nivou.

Usled ovakvog sticaja okolnosti Švajcarska postaje idealno mesto za osnivanje rafinerija zlata. Jasno je da kada je potražnja velika, ponuda će takođe rasti. Kanton Tičino u Južnoj Švajcarskoj je posebno pogodna lokacija za to, jer je u neposrednoj blizini Italije. Zato se danas, na nekoliko kvadratnih kilometara oko gradova Mendrizio i Kajaco nalaze tri od četiri najveće rafinerije zlata u svetu.

Osnivanje Argora i njegova ogromna uloga u svetu zlata

Jedna od tih rafinerija je Argor-Heraeus. Ona je osnovana pod imenom Argor S.E i jedna je od najvećih rafinerija u ovoj zemlji i svetu još od svog osnivanja 1951. Kao što je slučaj i sa drugim predstavnicima ovog sektora, na primer, sa kompanijom Metalor, koja je u to vreme ogranak banke Société de Banque Suisse (SBS), Argor takođe prelazi u vlasništvo banke, u ovom slučaju UBS. To se realizuje preko dva ugovora. Prvi je potpisan još 1960. g., kada je prodato 80% udela, a drugi trideset godina kasnije.

Tokom tog perioda Argor je akreditovan kao dobavljač za najveće berze zlata u svetu, a to su Londonska metalna berza (1961. g.) i COMEX (početkom sedamdesetih). Rafinerija postaje i punopravni član Udruženja učesnika na londonskom tržištu plemenitih metala (LBMA). Početkom XX v., već pod imenom Argor-Heraeus, rafinerija postaje jedan od samo pet arbitara London Bullion Market Association (LBMA). Evo spiska sa svim arbitrima LBMA:

• Argor-Heraeus
• Metalor Technologies
• PAMP
• Rand Refinery
• Tanaka Kikinzoku Kogyo

Ovo su neke od najvećih rafinerija zlata na globalnom nivou. Uloga Argor-Heraeus-a pokazuje njen izuzetno visok status među prerađivačima žutog metala.

Svaka od ovih institucija ima svog predstavnika u arbitražnoj komisiji, koja odlučuje o zahtevima drugih rafinerija i kovnica novca za pridruživanje LBMA, vrši monitoring postojećih članica i daje tehničke smernice i uputstva.

Osnivanje Argor-Heraeus-a

Nije slučajno što smo najpre na početku prethodnog pasusa govorili o Argoru, a nakon toga – o Argor-Heraeus-u. 1986. g. dolazi do nove promene u vlasništvu rafinerije, pri čemu nemački gigant Heraeus dobija 25% udela. Ovim ugovorom osniva se kompanija Argor-Heraeus. Njen naziv i danas je nepromenjen iako su nakon ove usledile i dr. kupovine udela u rafineriji.

Ovaj period karakteriše širenje poslovanja Argor-Heraeus-a, premeštanje centrale u Mendrizio (Švajcarska), gde je sagrađena i nova rafinerija, kao i značajan rast cene zlata u svetu, od 70% samo od početka 1985. do kraja 1987. g., kada je skoro dostigla svoj prethodni maksimum iz januara 1983. od nešto preko 500 dolara za jednu uncu.

Tokom 1999. g. UBS banka prodala je svoj udeo Heraeus-u i rukovodstvu Argor-Heraeus-a, a ubrzo nakon toga njene akcije kupuje druga banka – Commerzbank. Tri godine kasnije Münze Österreich (Austrijska kovnica novca) takođe postaje akcionar u rafineriji. Ova četiri vlasnika upravljaće zajedno njome do 2017. g., kada je sve njihove akcije preuzeo Heraeus, čime kompanija postaje deo njihovog Global Business Unit. Ona je i dan-danas u njihovom vlasništvu.

Više o ovoj temi: Austrijski dukat – priča o jednom od najpopularnijih zlatnika na svetu

Paralelno sa ovim kupoprodajnim ugovorima, Argor-Heraeus nastavlja da širi svoju delatnost. Krajem prošlog veka ponovo ulaže u povećanje proizvodnog kapaciteta svoje rafinerije, a 2004. g. otvara se predstavništvo u Latinskoj Americi. U naredne dve godine dolazi do osnivanja zajedničke kompanije Argor-Aljba, koja razrađuje i proizvodi visokotehnološke nano premaze za primenu u industriji i luksuznu robu. Osim toga, otvoreno je predstavništvo i u Italiji. Početkom nove decenije otvoreni je i drugo postrojenje u Švajcarskoj. Time je proizvodna površina udvostručena.

Zaključak

Argor-Heraeus je jedan od inovatora i lidera kada je reč o preradi zlata i investicionom zlatu. Danas, ova kompanija stara preko 70 godina, spada u najpoznatije rafinerije, čije su zlatne poluge tražene na globalnom nivou, čija se delatnost širi tokom vremena.

Više o ovoj temi: Tri razloga da ulažemo umesto da trošimo u vreme visoke inflacije

Mi u Tavexu smo srećni što njene investicione zlatne poluge možemo da ponudimo i u Srbiji. One su odlično sredstvo za diversifikaciju portfolija. Klijenti već mogu da ulažu u njih, kao i da ih prodaju po povoljnim uslovima.